Opštinske novine
0 пШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 195
раД Општинсћог одбора:
ЗАПИСНИК
XVIII Редовне седнице Одбора Општине београдске одржане 7 марта 1932 године у 6 часова по подне.
Претседавао Претседник г. Милан Нешић. Деловођа г. Божидар Павловић. ГТотпретседник г. Никола Крстић и кметправник г 1 . Исидор Протић. Од одборника били су г.г. Богдан Крекић, Негослав Илић, Д-р Лазар Генчић, Јордан Видановић, Бл. Ј. Антонијевић, Јов, Дравић, Ђ. Попара. Дим.. Д. Живаљевић« С. Гођевац;, инж. Миливоје Вук. Арачић, Драгољуб К. Милошевић, М. Ј. Стојановић, А. Фирт, Дим. Станчуловић, Тјешимир Старчевић, Јован Гавриловић, Д-р Љуба Стојановић, Никола Ђорђевић, Д-р Букић Пијаде, Д-р Страш. Љ. Милетић, Ђура Бајаловић, Милован Матић. инж. М. Сокић, Д-р Драг. Ђ. Новаковић, ГЈетар М. Гребенац, Милош П. Радојловић, Јосиф Фрид, Р. Ј. Јовановић и инж. Јован Мисирлић. 1. ГТримање записника XVII редовне седнице одложено је за идућу седницу, пошто исти није био умножен и раздељен одборницима. 2. Деловођа Одбора саопштава да су се извинили одборници г.г. Д-р Мића Анић, Шемајо де Мајо, Клементије Букавац, Д-р Александар Леко, Таса Здравковић, Д-р Милорад Недељковић, Михајло Ђурић и Драгиша Матејић. ! Претседник г. Милан Нешић саопштава да је данас изненада у 1.30 часова по подне умро Аристид Бријан, велики државник, велики поборник мира, укратко речено велики човек. I У своме говору г. Нешић је између осталог рекао: ,,Мали је број великих државника који су тако познати широм света као^ што је то случај са Аристидом Бријаном. Још је мањи број људи за чије име и делатност су се везивале жеље и наде стотине милиона живих Душа свих континената и свих раса. Кроз више година Аристид Бријан биО' је персонификација идеје мира, једини одговорни државник у чију су искреност веро^али сви пацифисти и сви мали народи. И к ад је 1926 године примио Нобелову награду У знак признања за постигнуте споразуме у
Локарну између Француске и Немачке, уз ту награду је следовала и искрена захвалност свих искрених пријатеља мира широм света. Југословенски народ дугује специјалну захвалност овоме великом човеку. Јер да није било Бријана, тешко^ је замислити да би се створио Солунски фронт и постигли они славни резултати који су проузроковали пропаст централних сила. Боијан је био први политичар ко!и је схватио важност Солунског фронта и који се као Поетседник владе заложио свом снагом да убеди и војне и политичке кругове о потреби стваоања Солунског фронта. Његови напори у томе правцу обезбедили су му вечиту захвалност југословенског народа. Наши претходници у овом дому, дубоко сам уверен, имали су то V виду, када су га на свечаној седници општинског Одбора од 30 јануара 1921 године изабрали за почасног грађанина нашег гордог града и једној од улица престонице дали његово име. Смрћу Бријановом не губи само Франиуска него и нела Европа. хтео бих рећи и цео културни свет. Ја Вас молим, господо, да у име Београђана устајањем одамо дужну пошту великом Французу Аристиду Бријану и узвикнемо из дубине захвалних срца: Слава му!" I Сва господа одборници саслушали су стојећи говор г. Претседника и пропратили га сложним узвиком: Слава му! Затим је Претседник г. Нешић дао исцрпан извештај о стању основне школе — задужбине г-ђе Персе удове Ристе Миленковића, подигнуте у улици Краљице Наталије и прочитао извештај комисије која је извршила преглед те школе. По овом питању развила се дискусија у којој су узели учешћа г.г. Миливоје Арачић, Драг. Милошевић, Петар Гребенац, Д-р Страшимир Милетић, Димитрије Живаљевић, па је по предлогу г. Арачића одређена комисија од одборника г.г. Д-р Л. Генчића, П. Гребенца и М. Арачића, да још једном прегладају ову школу и поднесу извештај о нађеном стању. I Даље, Претседник г. Нешић даје одговор на питање одборника г. Фирта о парцелацији