Opštinske novine

Стр. 304

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

генерације зацело зависи од тога, да ли су пролетње воде дохватиле јаја или не. Ако вода у пролеће буде мала, јаја уехапз-а су осуђена да угину, и Београд у то пролеће неби патио од комараца. Све наведено ипак ни из

Сл. 6. — Са Саве. Прљаве баре, које малартни комарац избегава

далека не исцрпљује све могуће комбинације од којих зависи број Аес1еб уехапб-а у пролеће. Тако например, обилне јесење кише у стању су да много уздигну ниво воде у Оасену, и то до црте, где су смештена јаја. Шта се онда дешава? I. Јаја се испирају у води и одмах дају ларве, које морају да угину пошто немају времена да заврше своја развића до хладноће. Презимити пак ларве не могу, пошто овај комарац презими само у облику јајета. II. Али дешава се, да ране јесење кише оставе још времена ларвама, да се потпуно развију и да комарци излете. Али- и у овом случају ја за Аедез уехаиз-а сигурна пропаст, пошто му ипак јесења температура са хладним ноћима није повољна за сазревање и ношење јаја, а презимити одрасли комарци исто тако нису у стању. И док у једном и у другом случају јесење обиљне кише спречавају пролетње множење комараца ове врсте. Дакле из свега, што је ту речено о овоме за Београд врло непријатном комрацу може се извести следеће: 1. Појава уехапб-а у пролеће и његова количина зависи од метеоролошких услова не само дотичног пролећа, него и претходног лета и јесени. При томе су комбинације много разноврсне и компликоване. 2. Напуњавање несталних басена у јесен фатално је за АесЈе? уехапз-а. Овако наводњавање може да буде природно и случајно (кише), а може да буде изазвано и вештачки, па чак и у циљу сузбијања. 3. Предсказивање (прогноза) појаве овог комарца у већој или обратно у мањој количини, потпуно је могуће; ово је изводљизо начином метеоролошких и хидролошких (ни-

во-а вода), посматрања и бележака, као и контроле јаја у гоку зиме. За последњу сврху сви променљиви басени, извори АесЈеб уехапб-а, морају бити регистровани. Зими их треба прегледати и узети пробе (површно се гребе земља са зидова у границама ношења ја.ја). Ове пробе се проучавају на броју јаја, која су смештена више-мање равномерно. Ова метода даје могућност, да се одређено каже: колико примерака комараца, може да се очекује у пролеће. У западној Европи, у Швајцарској и у Немачкој, у градовима где уехапз јако досађује у пролеће, ентомолози поклањају много пажње оваквој прогнози. Тако напр. варошки ентомолог у Луцерну Д-р Е. Хуртер, у својим извештајима редовно јавља, да у околини Луцерна има да излете у пролеће толико и толико милиона Аескб уехапб-а. (Исто ради и професор Д-р Мартини у Хамбургу). Наша, београдска Општинска ентомолошка организација је и сувише слабо снабдевена људима и материјалним средствима и зато за сада још нема могућности, да чини ова важна и интересантна посматрања и експериментисања. Ипак кишовита јесен 1931 даје наде, да ћемо у пролеће 1932 имати мање Аес1еб уехапз-а него у 1931. Ако пролеће не буде влажно, можемо се надати, да и оно мало јаја, што је остало, да презими, неће дати више од једне генерације. Сад да пређемо трећем комарцу од она три, који су толико досадни у Београду. То је наиме „птичји" или „јесењи" комарац Си1ех рјрјепз Б. ( Види слику бр. 9). Ово је, као што је већ било наведено, онај комарац, који преноси птичју маларију. Без обзира на то, да је то најобичнији и најмногобројнији од европских комараца, он је за ентом'ологе у многим погледима један од I

Сл. 7. — Са Дунава: Баре иодесне за множење Апорће1е$-а тасииретз најзагонетнијих и најинтересантнијих комараца, пошто су његова биологија, навике и укуси врло замршени и несхватљиви. Сад стоји ван сваке сумње, да Си1ех р1р1епз не напада увек људе. Зато се говори о „расама"