Opštinske novine

Стр. 316

-ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

али извесно повећање ипак постоји и по једноме становнику, јер ових није могло бити у истој години повећано за 27.46%, према броју из претходне године. Ни еве:нтуално пОтпуније вођење статистике Тржишног надзорништва не може да неутралише појаву овако високог процента добивеног -у времену тешке економске кризе. Сличан исхранбени феномен констатован је и у Београду код потрошње меса у прошлој години, о чему ће бити такође речи у овоме чланку. За једну ма само и оваку интервенцију било је већ крајње време, јер је Загреб био већ ушао у једно критично стање своје исхране, а верижност његове трговине са храном била је већ чувена у Југославији. Тек после вишегодишње комуналне интервенције, Загреб је успео да се изједначи у потрошњи са Београдом, и да га пребаци за 4,34% у потрошњи код познатих врста и количина. Међутим, Београд је, како смо напред видели, све до 1930 год. био у једноме неуздржаном падању са исхраном. IV УПОРЕЂЕЊЕ ПОТРОШЊЕ Београд у 1930, и Загреб у 1931 години су имали овакав размер у потрошњи упоредивих врста и количина животних намирница. Табела бр.З

Потрошња Београда у 1930 г. и Загреба у 1931 г.

В Р С Т Е

Укупна потрошња Просечно по једном становнику

у Београду у Загребу у Београду у Загребу Београд Загреб 'Гона годишње

Годишње кгр.

Дневно гр.

1. Поврће

23.261

16.497

97.263

88.894

266

243

2. Воће

6.396

10.622

26.745

57.241

156

3 Млеко

14.384

12.521

60.143

67.474

164

184

4. Млеч. производи

1.550

1.565

6.481

8.432

5. Живина

1.500

2.080

6.271

11.213

6. ЈаЈа

1,471

231»)

6.151

1.246

7. Риба

583

272

2.438

1.468

8. Месо

11.134

4.993

46.549

26.905

127

У К У П н О:

60.281

8.785

252.045

262.881

690

720

Пада у очи знатна разлика код потрошње поврћа у Београду 1930 и у Загребу 1931 године, и огромна разлика код потрошње меса, на штету оне у Загребу. Такође је врло карактеристична разлика у већој потрошњи млека у Загребу, када се зна да је у тој години Загреб имао смањену — апсолутно смањену потрошњу млека за читавих 4,245.000 литара, према оној из претходне године. Бео*) Јаја 4,625.950 комада, обрачунато по 20 коиада у 1 кгр.

град троши много више меса и јаја, а Загреб млека, живине и воћа. Ове разлике би можда могле да објасне и неке друге социјалне и култуне разлике из живота наших двају највећих и најважнијих градова у Југославији. Ипак је једно заједничко код исхране Београда и Загреба: нити један једе довољно меса, нити други довољно млека! Примери исхране других градова на страни могу нам показати како изгледа наша сопствена исхрана. Према саопштењима —■ у јулу пр. год. Бироа за унапређење немачко-југословенских привредних односа, годишња потрошња јаја у Берлину износи 720 милиона годишње, односно просечно по 163 комада по једном становнику. Берлин импортира јаја, док ми извозимо. У Београду је 1930 године била потрошња јаја просечно по 64, а у Загребу само по 25 комада по становнику. Ако је у Загребу један део овога конзума морао остати за тржишну статистику невидљив, због тога што пернферија Загреба и сама производи унеколико, — тај део је морао бити сразмерно много већи у Берлину, где стално има стотине хиљада незапослених, дакле у првом реду из конзума јаја искључених. У Београду се трошило више килограма меса, но у Загребу комада јаја! И тај феномен није случајан: он се види у податцима кроз све три задње године. Ово се може објашњавати погоднијим извозним положајем Загреба за ту врсту експорта, верижном трговином јајима и знатнијом самопродукцијом градске периферије, али, у свакомс лучају, главно објашњење се налази у превисоким ценама јаја у Загребу. Ово се грубо испољава у прегледу табеле 4. Према једном нотирању статистичких података у „Времену" од 2-1Х пр. год., била је годишња потрошња мееа у Берлину на 4,397.000 становника оволико: говеђина 55; телетина 14; свињетина 150; овчетина — козјетина 11; коњетина 2 милиона килограма. Укупно 232 милиона. Или, по 52 килограма и 763 грама просечно по једном становнику. У Београду је просечна потрошња меса била у 1930 години по 43,561, а у Загребу само по 26,960 килограма по становнику. По истим податцима је годишња потрошња млека у Берлину 388 милиона литара, односно по 88,242 литра по свакоме становнику. У Београду је та потрошња била у 1930 години као 60,143, а у Загребу као 67,474 литара по становнику. У Букурешту је била потрошња меса оваква: говеда 30.000; телади 30—40.000; свиња 80.000; оваца 40.000; јагњади 140—150.000 и тако даље. Ако тежину ових у Букурешту закланих грла одмеримо просечном тежином коју да-