Opštinske novine

8*

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр, 321

Уосталом и сама критика је образложавала на исти начин потребитост целулозе, али зар онда није јасно, да је све то узето из области хигијене, а не из области економије и социологије опште градске исхране, какав је био наш конкретан случај. Ми смо у нашим чланцима мерили у ствари желудац Београда, изналазећи његове исхранбене недостатке, критика је својим за ову задаћу невидљивим витаминским аршином мерила нерве Београђана. Ми смо рекли: не једе се довољно, а критика: не једе се правилно!.. Наши радници, десетина хиљада њих, једу преко целе јесени обилно парадајз, празилук и слично. И све то у идеалној витаминској форми —- пресно. Али зато трпе у великоме броју од дизентерије и у општем броју од изнурености. Изгледа нам да би они и већина сиромашног становништва у Београду

могли да поднесу много више беланчевине од хране животињскога порекла, и да то неби ни најмање шкодило њиховоме здрављу. Јер то је свет чија се снага троши у физичким напорима, и чији желудци не болују за пургативима. У почетку овога чланка рекли смо, да хигијена исхране, како је наука формулише, не може још нигде да дође до свога изражаја, јер над исхраном доминирају само факторисоцијално-економске природе. Премалени број срећних избраника, који се могу и сада акомодирати у области исхранбене хигијене, не долазе у обзир код наших испитивања материјалних недостатака интегралне градске исхране. Верујемо ипак у прогрес овога питања и у будући триумф науке у области исхране, и због тога ценимо онај објективни део излагања г. Милорада П. Зечевића.