Opštinske novine

Проф, Глиша Блезовић

Два неуспела турска похода проти-њ Београда у 15 веку

Као што се могло и очекивати „Београдске Општинске Новине", својом рубриком „Прилози за историју Београда" омогућиле су да се досада већ сакупи известан део драгоценог м^атеријала за једну детаљнију и критичнију историју наше престонице. Овде ћемо сада саопштити превод описа два турска неуспела похода од двојице турских хроничара који су у тим походима и лично учествовали. То су описи дервиша Ахмеда Ашик паше Заде и Дурсун бега. * Дервиш Ахмед написао је дело: „Теварих-и-ал-и-Осман". Оно је остало у рукопису све до 1914 (1332) године, кад га је турско Министарство просвете оштампало у Цариграду и на тај начин учинило приступачним и осталом свету, који није лако могао доћи у прилику да га чита у рукопису. Ево како Дервиш Ахмед описује први турски поход против Београда под султаном Муратом II, зетом деспота Ђурђа Бранковића, 1439 године: Глава која говори о то.че како је султан Мурат хип, газија, дошао под „Билергад" 1 ) и шта је та.ио починио. Дође у земљу Угарску. Султан Мурат је био свестан да је овај Билергад капија за улаз у земље угарске. Науми да ову капију освоји. Сакупи војску, па дође и нападе Београд, правећи се тобож као да се имала намера да туче град._ Међутим пређоше преко воде и почеше пленити и пустошити угарске земље. Газије се силно напљачкаше. За једне чизме су продавали једну робињу. И ја, убоги, за 100 аспри узео сам једног дивног младића. Тада говораху да од исламског постања није било овако успешног боја. И тако и јесте. И ја, убоги, био сам у овом походу. Једнога дана изађох пред султана. Он ми понуди заробљенике (робове), а ја му на то рекох: „Царе, господару, да бих те заробљенике носио, требало би да имам коње и новаца за пут". Цар ми даде 500 аспри и два коња. Са девет заробљеника и четири хата дођох у Једрене. Продадох их по 300 аспри, а неке и по 200 аспри. г ) Тако написано можда преписивачевом погрепжом, место Београд или Белград.

Варош Белергад био је плен газија. Ногазише се виногради, а радника што је било, Твоји младићи иринадоше исламу, Њихова лепота постаде огледало љубави. Овај ратни поход догодио се хиџриске године 842 2 ) по заповести султана Мурата газије. * Други поход против Београда предузела је турска војска три године после заузећа Цариграда под командом прослављеног његовог освајача, султана Мехмеда II, сина султана Мурата II. Тај Фатихов поход Дервиш Ахмед овако је описао: Глава која говори о то.че шта је султан Мехмед газија чинио у Београду и шта је после било 3 ). Исламску војску покупи и, с намером да иде у рат, пође и паде под Београд. У воду Дунав доведе лађе. Даде да се изли.ју топови од разбивеног цариградског коња од бакра"), од крста начињена на завртње 5 ) и од црквених звона која су поскидана и искварена 6 ). Са тим топовима дође против Београда. Румелиски беглер бег био је тада Даија Караџа. Он султану рече: „Царе, господине, допусти слузи свом да пређем на супротну страну Дунава и да тамо будем према граду". Румелиски 7 ) бегови се са тим не сложише за то што, како они говораху: „Ако би се и Београд освојио, за нас неће остати друго ништа, него да почнемо да оремо". Чинили су свакојаке интриге и подвале, само да не би и он био заузет. Бегови се нису ни трудили да се град освоји. Неочекивано,

-) По нашем рачунању 1438, али могло би бити и 1439 године, ако је овај поход предузет у међувремену од јануара до алрила. 3 ) Теварих-и-ал-и-Осман, Истамбул, 1332, стр. 147. 4 ) Свакако мисли на неки споменик у Цариграду. 5 ) Опет се мора тицати неког великог крста који је као споменик био подигнут у Византу. . в ) Мисли на. звона поскидана са хришћанских ботомоља у Цариграду. 7 ) У оригиналу стоји написано ру.ч, што овде, без оумње, означава пределе у европском делу Турске.