Opštinske novine

1> г . дим. Литић, проф. универзитета

Значај склоништа и болница у борби против туберћулозе — За подизање општинсће боднице за ТуберКул.озне у Београду —

У борби против туберкулозе имамо две етапе: профилаксу, заштиту и терапију, лечење. И ако обе етапе имају додирних тачака и често пута су једна од друге нераздвојне, ипак профилакса, по својој важности, заузима прво место. Пошто у акту инфекције туберкулозом играју две чињенице скоро подједнако важну улогу, наиме: туберкулозна заразиа клица (Кохов бацил) и конституција, која може бити урођена или задобивена, и која чини диспозицију, склоност организма да се разболи од туберкулозе, то се у извођењу профилаксе мора водити брига о тим двема чињеницама. ПрофиИактичне мере састоје се: 1) на првом месту у проналажењу болесника са отвореном туберкулозом, који са својим испљувком избацују Кохове бациле и који су у ствари извор за преношење туберкулозе; 2) у што скоријем склањању, издвајању, изоловању њиховом из здраве средине; 3) у извођењу дезинфекције заразног испљувка, затим стана, као и свих предмета, који су могли доћи у додир са заразним испљувком; 4) у старању о здрављу чељади, која је живела у заједници са туберкулозним болесником. Ова брига мора бити поклоњена највише деци, чији је млад организам много примамљивији и мање отпоран према туберкулозној заразној клици. За извођење наведених профилактичних мера служе нам две установе: диспанзери и склоништа, односно болнице за туберкулозне. Обе су ове установе нераздвојно везане једна с другом и функција диспанзера, то јест проналажење болесника са отвореном плућном туберкулозом, без склоништа, без болнице, то јест без могућности склањања и смештања таквих болесника, — потпуно је илузорно. Према томе, једна од најважнијих дужности београдске Лиге против туберкулозе јесте: најенергичнија акција за што скорије подизање потребног броја склоништа, односно болница за туберкулозне болеснике. Само заједничком сарадњом диспансера и склоништа, односно болница за туберкулозне, загарантована је најпоузданија заштита здра-

вих од инфекције туберкулозом, а, у исто време, и лечење од туберкулозе болесних. Да би се овај најважнији задатак у борби против туберкулозе, која свугде а понајпре код нас заслужује назив „народне болести", могао остварити, потребна је сарадња: државе, бановина, општина и разних сталешких удружења: радничких, ђачких, трговачких и чиновничких. Што се специјално Београда тиче, ми категорички понављамо овде недавно у јавности изнето мишљење: да, пошто је питање подизања Општинске болнице актуелно и на дневном реду, треба безусловно унети у пројекат на првом месту као најважнији и најпотребнији: павиљон, оделење за туберкулозу. Туберкулозни болесник има преимућство над сваким другим интерним и хируршким болесником, јер се у њему не сме гледати болест појединца, већ болест заједнице, друштва, целог народа. Исто то треба да важи и за целу нашу државу, наиме: где постоје болнице —■ дозидати специјална одељења за туберкулозне болеснике; а, где болница нема, подићи по бановинама, на разним местима, потребан број склоништа за туберкулозне болеснике. Ми бисмо и овом приликом скренули пажњу на наше манастире и њихова добра, која би у сваком погледу била нарочито подесна за такве установе. Подизањем таквих склоништа односно болница на више места у народу, болесници би били у близини својих домова и породица, које би их могле чешће посетити. То би утицало врло повољно и на душевно расположење болесника; јер, нарочито се наш народ врло тешко одваја од својег домаћег огњишта. Сем тога, добро је, да уз таква склоништа буде већи комплекс земљишта за обрађивање, којим би се болесници, као и неким занатима, за време борављења у склоништима могли занимати. И то би утицало врло угодно на душу болесника. Склоништа и болнице за туберкулозне подигнуте у народу имали би, сем изоловања и лечења туберкулозних болесника, још и васпитну улогу — у погледу спречавања ширења ове страшне болести на целу околину њихову. Разуме се, да би у њима имали да раде