Opštinske novine

Стр 394.

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Закон је у главном задржао костур старог који је и данас на снази — Закона и Правилника из 1922 године. Једна најзначајнија, по нашем уверењу новина је чл. 20, тога Предлога, који предвиђа образовање при свакој опш-тинској власти „Одбора за одређивање цене животних намирница". Његова је дужност, вели се даље у истоме члану Предлога, да контрс-лише израђивањ? ироцента чнсте добити продаваоца животних на-

Врло се често чуло да скупоћа у Београду не постоји. То су људи покушали и доказивати, убеђујући, да је она мпмоишла Београд. Они су то чинили указујући на падање цена појединих предмета робе. У ствари цене животним намирницама у Београду су пале, али су пале далеко мање него што би требале пасти. Да је то тачно ми ћемо се послужити изводном статистиком. Индекс цена на велико код нас обрађује

Индећс цена на мало Београда и индећс цена на белико Југослабије.

мирница који не_ сме бити већи од 20%, да повремено, према потреби, одређује максималне цене животним намирницама, и да врши потребна вештачења. Сам предлог доживео је доста неповољну критику. Ми о њему не желимо да говоримо, али би хтели да подвучемо једно: у свим већим градовима Европе постоји нека надзорна власт, која регулише пијачне цене извесног броја артикала. То је показало свугде одличан успех. Цене се у време кризе не крећу нормално. Ризик препродавца робе је у време привредне нестабилности већи и он тражи и вишу зараду. Да ли он ту увек зараду тражи оправдано или не, потрошач не може да зна, а што је најлепше, много му не користи и ако зна. Надзор над ценом трга неко мора да има, и овде, као што је имају и друге вароши света,

Народна банка, док се индекс цена на мало као ни индекс о коштању живота уопште не израђује. Да је то један видан недостатак наше привредне политике, доказује то да те индексе обрађују скоро све државе, међу које спада и Грчка, Мађарска, Аустрија, Пољска а да не говоримо о Француској и Немачкој, Италији, Чешкој, где се посебно израђује за велики број градова. Индексом цена на мало посматрач се упознаје са паралелом која се навраћа између цена на велико и цена на мало, привреднику то помаже да се лакше може оријентисати; потрошач има једно помоћно срество да своју куповну моћ удешава новим калкулисањем. Власти, државне као и самоуправне индексом цена на мало упознају се са привредном моћи становништва те вароши, и према томе удешавају и своју привредну политику. Ледном речју, ин-