Opštinske novine
Стр. 396
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
нос између индекса цена на мало у Београду, како смо га ми представили, и општег индекса цена на велико који израђује Народна банка. Ради лакшег упоређења ми смо и тај индекс Народне банке прерадили у голико што смо на индексе месеца јануара 1930 свели све остале. Тако добивамо овај преглед општег индекса цена на мало, у Београду и цена на велико, који важи за целу Краљевину: Индекс цена Индекс цена
1930
Индекс цена на велико:
на мало: (Београд)
на мало је виши у поенима за:
Јануар
100 —
100,—
Фебруар
98,39
98,77
0,38
Март •
97,32
99,42
2,10
Април
95,72
101,46
5,74
1931
Ј ануар
80,87
98,25
17,38
Фебруар
79,91
98,16
18,25
Март
79,70
102,91
23,21
Април
80,66
100,03
19,37
1932
Јануар
72,43
83,63
11,20
Фебруар
71,93
83,53
11,60
Март
72,43
85,40
12,97
Април
70,61
80,58
10,03
Ово нам најбоље доказује, а доказа би било још да се могу средити податци, да скупоћа у Београду постоји. Индекс цена на мало Београда стално лебди за својих 10—15% над ценама на мало. У току 1930 године (од јануара до априала) индекс цена на велико пада за скоро 5 поена, док се на мало у Београду диже за преко 1 поен. У 1931 години месец април показује индекс цена на велико 80,60 а на мало 100,03. Месец април 1932 године, индекс цена на велико 70,61 на мало 80,58. То ненормално споро падање цена на мало не може се запазити код других вароши где постоји много већа веза између та два индекса. О томе нам може посведочити и наша табела број 2. У Бечу, Варшави и Будимпешти, стоје та два индекса врло близу један другоме. Разлика је у Бечу и Пешти у прилог индекса ценама на мало, који стоји испод нивоа индекса цена на велико, (што се може објаснити тиме, да је индекс цена на велико обухватио већи број артикала и у већем делу оне које индекс цена на мало нема). У индекс цена на мало Београда нису ушли производи мимо животних намирница а нису узимане у обзир ни кирије, наднице, плате и друго, што би давало једну изразитију слику скупоће у Београду. Тај индекс зван је индекс коштања живота (Соп! с1е 1а V1 е) Тај би индекс стајао доста знатно над индексом цена на мало, кога смо ми изнели. Кирије, поред свих законских претњи, свих оправданих доказа да би требале да се смање, не само да се нису смањиле него су и порасле. Међутим, наднице радника као и плате чиновника су
знатно смањене. Куповна моћ грађанства је већ тим самим фактом Опала. Да се стандард живота одржи прешло се у задуживање коме нема краја. Чиновник је присиљен да купује робу далеко изнад цена коштања, али на веру, и тако се веже на далеку будућност. Скупоћа у Београду постоји, и против ње се треба борити. Та борба несме ни уколико бити уперена против савесних трговаца и занатлија. Она не сме, заправо, бити директно уперена против никога. Ради се о томе, да се успостави јача веза између потрошача и понуђача робе, да се заштити и један и други у овим ненормалним приликама. Стога смо мишљења, да би оснивање „Одбора за одређивање цена животних намирница" имало велики значај. Али пре свега тај Одбор треба да је потпомаган једном установом која ће моћи да спреми потребан материјал за рад Одбора. У првом реду потребна је тачна евиденција цена свих важних артикала у Београду. Те цене треба да се обрачунају, како би се већ једаред приступило изради самих индекса цена на мало и индекса кошгања живота, о чему смо ми често наТабела бр 2 ИНДЕКСИ ЦЕНА НА ВЕЛИКО И МАЛО
X 5 Ч О и,
Месец:
На мало Беча
На велико Аустрије
На мало Варшаве
На велико Пољске
На мало Будимпеште На вел Мађар ске
База
1914
1914
1927
1927
1913
1913
1930 1931 1932
просечно јануар фебруар март април јануар фебруар март
118 109 106 105 104 111 110 109
117 105 107 107 108 114 112 113
82,0 73,5 76.4 65,0 65,2 64.5
82,3 72.5 74,1 63 9 64.6 64, -
105 94 94 96 96 92 90
97 91 92 94 93 98 99
глашавали. За ово би требало да се побрине Општинска управа преко Сгатистичког отсека. Његова би била дужносг, да сакупљању цена посвете пуну и исцрпну пажњу, да се цене одређују на начин који доликује томе раду, како би се с поуздањем и вером могло тим бројкама приступити. Статистички отсек требао би, да иницијативом саме Општинске управе, сврши све привредне радње како би се надзирању цена животних намирница по пијацама и по радњама, у колико је то могуће, могло што пре приступити. Сам Одбор, требао би да се састави од поузданих људи, коме ће грађанство дати пуну веру. Он мора бити јаког ауторитета, јер му треба да припадне и извршна власт. Одбор би према Предлогу био састављен поред привредних стручњака и од прететавника из редова земљорадника, трговаца, индустријалаца и потрошача. Његова би задаћа била да надзире цене животних намирница, и да у