Opštinske novine

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 441

Послодавци излаз траже у рационализацији: што јевтиније производити да би се што јевтиније могло продавати. Јевтини производи ће наћи своје купце и привреда ће аутоматски, без ичије интервенције, оживети. Зато они раде на две стране. Прво, уводе све скупоценије машине, које брже раде. И друго, смањују радничке наднице, и продужују, по могућности, радно време. Али не постижу циљ. Рационализација је скупа. Увођење нових машина и све учесталије избацивање оних које нити су дотрајале нити су амортизоване, намеће све страховитије издатке. Зато са те стране производња не појевтињава. Остаје, дакле, да се види шта је са надницама! Утврђено је, међутим, да наднице радничке у механизираној привреди не износе више од 6 до 20% процената од коштања производње. Тек у грубој индустрији, као рударској, проценат је већи. Претежан део индустрије међутим спада у ред механизираних. Зато и уштеде постигнуте на тој страни ни изблиза не могу покрити увећане издатке за увођење нових машина, а камо ли да појевтине производњу. Резултат је јасан, у пракси испробан и горко плаћен: Појевтињавање производње није постигнуто. Постигнуто је једино смањење радничких надница. А тај „успех" убио је куповну способност широких радничких маса —• а да и не говоримо о огромном броју оних радника, које је рационализација избацила из производње и лишила сваке наднице. Тиме је убијена куповна способност широких радничких маса. Потрошња добара је умањена и криза привредна тим путем још у већој мери појачана. Осим тога појавили су се под утицајем такве политике страховити социјални поремећаји који наилазе жалосног одраза у политичким 1 догађајима. Ова слика је важна нарочито за Европу, па и нас јер је она та, која је више него ико рационализацију своје привреде изводила у главном на рачун радничких надница. Интересантна су испитивања америчке комисије под претседништвом Хувера. Она је утврдила, да су од 1922 до 1929 године номиналне наднице повећане са 2,04%, реалне са 1,7 %, а предузетничка добит у томе времену да је повећана са 9%. Са смањивањем надница послодавци још нису стали. Још увек се излаз из кризе тражи на томе пољу. Исто тако ни са рационализацијом није се стало —• без обзира на свеколике страховите последице и једнсга и другога. У Америци је на пр. од 1919 до 1931 машинизација повећала производњу са 51%, док је у исто време на истим стројевима упослено било 636.000 радника мање. У рударству је производња била повећана са 230%, број радника био је смањен за 250.000, а плате њи-

хове смањене за око 20%. Са рационализацијом дошло се тако далеко да би по рачуну речене америчке комисије, када би се радило срествима која су данас на расположењу у индустрији, онда би могли да ураде у индустрији: људи за њих железној 3.000 28.000 стругарама 45.000 292.000 у рудницима 450.000 750.000 обућарској 81.000 200.000 пољопривреди 3.500.000 8,100.000 У целоме свету је производња учинила велике напретке. Производња машина од 1913 до 1928 повећана је напр. за 25%. Светска производња електрифицитета од 184 милијарде киловатчасова у 1925 години повећана је на 230 милијарди киловатчасова у 1927 години или за 25%. Водене снаге су од 1924 године од 28,5 милиона коњских снага у 1927 порасле — за само 3 године — на 33,4 милиона К. 5. или за око 17%. Вредност кемичких производа у 1924 години повећана је за 85% а у 1928 години већ за пуних 140% према производњи у 1913 години. Број памучних вретена у свету у % према 100 у 1913 години дигао се на 115 у 1930 години. Сирове вуне је у 1928 години произведено 113% према просеку од 100% у годинама 1909-13. Природне свиле (од чаура) производња је повећана у 1929 години у односу као 166, а у 1928 као 180 према 100 у години 1913. А вештачке свиле као 1211 према 100. Производња шећера је у 1928-29 порасла у односу као 182 према 100 у години 1913-14. Светска производња каучука порасла је у 1929 у односу као 772 према 100 у години 1913. Производња цемента у 1928 год. као 173 према 100 у 1913. Производња гвожђа у 1929 као 125 према 100 у години 1913, без обзира на то, што је у годинама за време рата па све до 1926 производња подбацивала по појединим годинама на 79, па 48, 70 88, 86 и 98% према стању у 1913 години. Производња цинка према 1909-13 напредовала је у години 1928 у сразмери 158 према 100. Цина за исто време као 153 према 100. Бакра као 180 према 100. Алуминиума као 459 према 100. Олова као 142 према 100. Челика као 157 према 100. Мрког угља у 1929 као 127 према 100. Петролеума као 386 према 100. Производња хемикалија у годинама 19281929 према 1913 која је узета са равно 100, стоји у овом односу: душика 250, тер-боје 124, сирова со 132, суперфосфат 125 у 1926 и 121 у 1928, чист калиум 167 и тако даље. И саобраћајна средства су увећана. Светско трговачка морнарица 1930 године према 1913 стоји у односу 142 према 100, а железничка мрежа као 111 према 100. Повећање производње дакле је свестрано, опште, кроз све привредне гране. Могућности за далеко веће повећање производње, све су веће. Машинизирање производње, тех-