Opštinske novine
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 443
меће се систематско скраћивање раднога времеиа кроз све привредне гране где влада хиперпродукција, до мере која ће обезбедити беспрекидно упослење свих радника и безусловно подмирење свих друштвених потреба. СОВЈЕТСКА РУСИЈА Док се воде гигантске борбе око привредног завлађивања између старог и новг света; док огромни колонијални поседи Енглеске, Француске итд. почињу да добијају душу и да се крећу у борбу за својом привредном и политичком сомосталношћу; на истоку Европе и далеко кроз целу западну и северну Азију једна огромна држава преставља економску сфингу у коју су упрте очи човечанства. То је Совјетска Русија. 40% потреба западноевропског становништва на исхрани подмиривала је пре рата она. А сада је избачена из колосека и за себе и за друге. Са своја 23 милиона км 2 она сама је два пута већа од целе Европе. Богаства, којима она располаже V својим шумама, рудама, племенитим металима, нафти, плодним пољима и пловним рекама, огромна су. Она престављају идеал како за европски тако и за амерички капитал. На том огромном пространству живи 150 милиона људи, који су са 95% сељаци и неписмени. Заосталост у којој се тај свет нашао лежи на савести режимима прошлости. Вођство над тим огромним народом на истоку Европе и западу и северу Азије, лежало је у рукама феудалаца. Домаћа буржоазија престављала је готово непознате снаге и концентрисана била у главном у трговину. Страни капитал увлачио се систематски у Русију и дизао њену привреду — да би за себе користио зараде из огромних богастава руске земље и из снага рускога народа. Огромни руски колос са својом несавременом привредом, социјалном и политичком организацијом 1 није могао да преживи ударце рата и стропоштао се. Из хаоса који је настао, врше се покушаји за једном новом привредном социјалном и политичком организацијом рускога друштва. Петогодишњи привредни план Совјетске Русије преставља смео покушај за великим стварањем: изградња огромних индустријализованих латифундија за фабрикацију пшенице; стварање огромних властитих фабрика за израду сопствених пољопривредних машина; коришћење властитих рудника и водених богастава за производњу електрицитета ради индустријализације земље; просецање канала и регулисање река као Дњепра, Волге, Дона, Оба, Јонишеја, које треба да буду спојене са Океаном; градња спојних железница и путева; у трговини државни монопол увоза и извоза свих производа. Подизање читавих нових градова и насеља итд. За цео овај план потребна су огромна срества. Крупно је питање, да ли ће примитивна привреда рускога
друштва моћи да их створи? Страни капиталисти, међутим, врше уцене. Без претходних крупних инвестиција извођење целога плана је врло проблематично. Зато на устима целог света лебди питање: да ли ће успети? Факат је, да је житница Европе, Русија, 1926 године стигла још да извезе 1,037.000 тона жита, а да је 1927 године извезена количина већ пала на 767 хиљада тона, док је 1928 године она морала да увезе 234 хиљада тона жита! У времену њеног привредног експериментисања Русија је у два маха захваћена била тешком глађу, која је покосила милионе људи. Стручњаци мисле, да је појава глади минулих година у Русији управо последица радова на мелиорацијама огромних поља, која намеравају употребити за производњу жита, као и регулисање токова река — јер да је због тога умањено наводњавање и катастрофално повећана суша, која због редовно недовољних киша на великим пространствима испржи усеве. Огромни руски сфинкс још увек је на раскрсници у тражењу свога пута. Осуством својим из међународне привреде он повећава атмосферу опште неизвесности и неповерења и продубљу.је узроке привредне кризе. Јер, ма колико да је Русија евразиска држава; ма колико нови властодршци њени са Стаљином на челу настојавају да је оријентишу више према Азији, окрећући леђа Европи; ма колико да је мањи део Русије у Европи, а много већи у Ази 1 и — ипак је Русија по значају појединих делова свошх више европска него азиска држава. Она са Европом и Европа са њом уско су привредно повезане, јер се разноврсним привредама својим природно употпуњавају. Недостатак тих привредних веза осећа се јако. Испадањем Русије из европског привредног склопа ослабљена је светска привредна позиција Европе као целине. За уравнотежење неопходно је потребно успоставити нормалне привредне односе на европском континенту, да би по том они правилније могли да буду успостављени и у целоме свету. Али не сме се губити из вида да ни најнормалније трговинске везе Русије са светом, гфивредни положај Русије и света неће поправити ако приЕредна и социјална политика како Русије, тако и других држава, буде и даље убијала куповну способност широких потрошачких маса — уображавајући да ће закидањем од најелементарнијих срестава за саму исхрану широких маса, моћи да изврше каглу и на пречац акумулацију националних капитала као предлуслова за национални и земаљски рај. Пре ће један нови слом да преплави све илузионисте него што ће. маса интересената моћи да схвати да је потребно н,ено на пречац сатирање — ради среће будућих генерација! Појединци могу да се уздигну изнад средине у којој живе. Али маса
5