Opštinske novine

Стр. 458

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

дова по питању закона о градовима, између осталог, истиче се и ово: „Устав од 1921 године предвидео је доношење јединственог згЈкона о општинама и закона о управи и самоуправи градова. Исто чини и Устав Краљевине Југославије од 3 септембра 1931 год., одређујући у чл. 84, да се организација општинских управа и делокруг њиховог рада уређује особеним законом по начелу самоуправе. Поједине градске општине могу бити законом и на другој основи уређене. Општине у нашој Краљевини уређене су сада разним законима, који су сви настали у доба пре Уједињења, те највећим делом не одговарају данашњим приликама и схватањима, не толико зато што су стари, колико стога што су већ у доба свог постанка имали велике недостатке, (а ти су недостаци каснијим изменама и допунама још и пооштрени), не допуштајући слободно и несметано развијање аутономних јединица, него стежући самосталне самоуправне атрибуције општина и проширујући државну надзорну власт, и најзад преносећи на општине у све већој мери функције државне управе („пренетог делокруга"), тако да су општине све више постајале у првом реду органи државне управе, односно управних власти, а на штету самоуправних функција, те општине претежно раде као органи опште управе, и та делатност апсорбира њихов примарни рад и њихова финансијска средства, потребна нарочито за послове општинске самоуправе. Поред тога је, по садашњим законима, организација општинских управа у појединим правним подручјима (којих има у главном пет) у самим основима врло различита, што чини не само много сметња у службеном саобраћају, него и државним надзорним органима врло отежава њихов рад. Доста је споменути, да се три бановине: Савска, Дунавска и Зетска, а и у Управа града Београда, протежу свака на три, а Дравска, Приморска, Врбаска и Дрин,ска бановина свака на два ранија правна подручја. Разумљиво је да је на тај начин надзорни рад чиновника дотичних банских управа, а нарочито Министарства унутрашњих послова, као централне надзорне власти, много тежи и компликованији него што би био, да за читаву Краљевину имамо један јединствени закон, јер код вршења надзора треба увек имати у виду многе и премноге разлике у општинском организационом систему појединих правних подручја. Потреба доношења јединствених закона о општинама и градовима била је аргументирана у образложењу Комисије Министарства унутрашњих послова уз законске пројекте од 1927 године, а истицана је била и у бројним изјавама Краљевске владе. У најновије доба дотиче ово преважно питање и Престона беседа којом је Његово

Величанство Краљ отворио ново Народно претставништво, и то овим речима: У систематском раду на изграђивању нашег унутрашњег уређења поставља се на дневни ред Народног претставништва и дефинитивна организација општинске самоуправе. И Адреса што ју је Народно претставништво упутило Његовом Величанству подвлачи ово питање велећи: Народно претставништво поздравља с радошћу даље уређење наше државе и изграђивање самоуправе, и прихватиће иницијативу Краљевске владе да се самоуправни живот у општини .... усаврши и утврди дефинитивном организацијом. Господин Министар унутрашњих послова, у свом експозеу датом у Народној скупштини приликом дискусије о буџету Министарства унутрашњих послова, рекао је ове значајне речи: „У одредбама Устава од 3 септембра прошле године истакнуто је да се организација општинских управа и делокруг њиховог рада има уредити особитим законом по начелу самоуправе. Потребно ће бити да наша општина, као основна и административна самоуправна јединица, својом организацијом, коју треба овим законом да добије, буде оспособљена да да пуну меру своје делатности, и у погледу задовољења како народних потреба тако и оних које држава буде општини одредила. Наше општине налазе се данас несумњиво у стању које се не може обележити као добро, поглавито и зато што „Немамо још законских одредаба које би одговарале потребама доба у коме живимо. Наше општине функционишу под разним законима који се, више мање, данас имају сматрати као несавремени и застарели .... Разумљиво је, кад се то зна, да нас садање стање у коме се налазе наше општине не може задовољити. Доношење јединствених и савремених законских одредаба по предмету организацнје ц функционисања наших општина без сумње је неодложно и прешно . . ." Поменуте одредбе Устава и ауторитативне изјаве најмеродавнијих фактора дају нам оправдану наду да ће у најкраће време доћи до доношења јединствених закона о организацији општина и градова. Доношење тих закона најсрдачније ће поздравити Савез градова Краљевине Југославије, који од свог постанка то питање третира као најважније у свом раду. Са свога првог конгреса, одржаваног 7 и 8 маја 1927 г. у Загребу, поднео је Савез градова Министарству опсежне примедбе на пројекат закона о управи и самоуправи градова, што га је исте године била израдила нарочита комисија Министарства унутрашњих послова. Тај је пројекат био у главном и са стручне стране врло повољно оцењен и уопште са симпатијама примљен, јер је много водио рачуна о истинској и широкој самоуправи градова те настојао да ту самоуправу