Opštinske novine

Др. Милан К. Д. Главинић

Општина као регулатор грађевинско уметничког стварања у граду

У средини деветнаестог века били су заборављени и напуштени основни закони правилности код грађевинске уметности. Градови су престали бити јединствене уметничке творевине, свака за себе индивидуалитет, већ су постали обично нагомилавање људи и грађевина. У другој половини деветнаестог века хигијеничар води прву реч при изграђивању градова и нових делова у старим градовима. Град постаје здраво постројење, али без икакве нарочите лепоте и физиономије. У другој половини деветнаестог века престаје уметност грађења градова и почиње грађење улица. Све су силе употребљене да се савладају чисто техничке стране изграђивања градова; грађење улица, канализације, водовода, трамваја и т у д. За чисту архитектуру, за уметничко-организаторно продубљивање грађевина и града остајале су слабе снаге. И онда није никакво чудо што су пејзаж и архитектура, кућа и њено уређење, човек и његово занимање, престали да буду у једцнственој хармонији. А чар старих, лепих градова баш је лежао у тој јединственој хармонији куће, улице, града и пејзажа. Градска архитектура у другој половини деветнаестог века престала је да буде уметност или да важи као уметност. Она је постала техничка наука као грађење машина и геодезија. Једна обична употреба историских орнамената требала је да преставља целокупну архитектонску уметност. Кућа и врт постали су диспаратни као и трг и монументи, као и унутрашњи простор и зидна слика. Празне и досадне као уличне слике, претрпане 'разним орнаментима, постале су и наше прострорије за становање. * Џон Рескин је пророк и проповедник нове уметничке културе становања. Тек код модерних Енглеза постало је могуће индивидуално решење сваког грађевинског задатка, јер они нису приступали решавању задатка као рутинирани практичари с једним већ готовим уметничким стилским и грађевинским програмом. Оно што архитектури увек нов живот доноси, то је архитектонска ситуација. Природну ситуацију развијати до уметничког облика даје нам увек нешто ново уметничко у границама уметничких закона. Где недостаје ова природна веза онда се тражи ново у тзв. новим уметничким законима.

Архитектура је уметност изван наших свакодневних доживљаја. Простор и архитектонске масе су ствари, које траже више удубљивања него што се може дати у обичним слободним часовима који се поклањају уметничким делима. Простор и архитектонске масе се противе начину тумачења преко осећаја и духовне асоциације који начин тумачења даје скулптури и сликарству ипак најлепши део садржине. Архитектура захтева највеће напрезање духовне моћи претставе. Архитектура је оквир за људски живот. Али само обе појаве заједно: оквир и људски живот дају у извесном смислу пуни појам архитектуре. Архитектура као просторна уметност, уоквирава целокупан човечји живот. Не сам поглед у црквени простор, већ целокупна претстава његових просторних облика и његових пластичних телесних облика, које се једино може добити духовно, олакшава архитектонски доживљај. Огромни су захтеви ако се архитектонским претставама жели савладати цео један град. Вештина грађења градова је најважнији проблем садашњег као и будућег уметничког грађења. Спољашње тешкоће и препреке нису јаче и веће него у ранијим вековима, али нам данас недостаје у довољној мери усредсређена, јака, снажна, конструктивна воља- за стварање јединственог уметничког организма града. Урбанизам ствара напред за неколико генерација услове за изграђивање града услове, који су од врло велике важности. Психички утицаји који врши лепи град и лепа варошица са својим сложеним и сређеним грађевинским масама, са својим лепо израђеним просторима улица и тргова, са својим лепо постројеним кућама и становима код нас још нису довољно уочени као један од најбитнијих услова за унпређивање народне културе. Свуда и на сваком месту наилазимо на уобличен простор. Не морамо слике у галеријама тражити, књиге с песмама читати, на музичким инструментима свирати, али уобличен простор не можемо нигде избећи. На овој неизбежности, на овој присутности архитектонске форме свуда и на сваком месту оснива се неизмерна снага моћи дејствовања архитектонске форме. Из овога факта архитекте и урбанисте црпе свест о величини своје одговорности када стварају своја уметничка дела! Добро или — наказно!