Opštinske novine
0
Драг. М. Поповић, арх. урбаниста
УређаЈни основи за Веоград
Београдска општина стоји пред једним огромним задатком у својој грађевинској политици. Према новом Грађевинском закону дужна је за две године, до јула 1934 да изради своје уређајне основе, израз који подразумева три ствари: регулациони план, уредбу о његовом извођењу и грађевински Правилник • Сем закона, који је у главном прописао како се имају радити ти уређајни основи, Министар грађевина издао је према законском овлашћењу и два правилника који служе као допуна објашњења о начину израде уређајних основа. Сам Грађевински закон је врло модеран а правилници врло прецизни и стручна јавност је са радошћу поздравила њихову појаву. Истовремено, међутим, почели су се појављивати многи чланци по стручним часописима да је већ крајње време да наш Београд добије своје уређајне основе а готово се отворено напада општина да ни једну уредбу још није донела из области грађевинске политике, коју је до сад могла и требала да донесе. Ми смо вероватно мало у задоцњењу са тим стварима али је то далеко да од тога треба стварати злу крв јер ту нема ничег трагичнога. Ко познаје историју развитка градова тај зна да је готово увек урбанизација на жалост предходила администрацији и да су се, као по неком правилу, увек на већ почети, донекле изграђени град, правили уређајни основи а да су само ваљда два града на свету где се обрнуто радило т. ј. онако идеално. Јас Канбера и Анкара, један у Аустралији други у Турској имали су ту срећу, да су се за њих прво у техничкој канцеларији направили уређајни основи, па да се тек онда изашло на терен и отпочело са изградњом самог града. Дотле су готово сви остали градови на свету, неки мање неки више, већ били изграђени кад су уређајни
основи стигли, који су наравно предвиђали и развој града у будућности. Најзад и те уредбе и основи нису неки свети закон који се не сме променити, већ се они мењају са временом тако да се не требамо надати да и ови основи који се сада буду донели за Београд да ће они важити за двеста година. Ни Берлин се не уређује по неком утврђеном плану и правилнику од пре 100 година, него су тек законом од 27 апр. 1920 предграђа ушла у састав Берлина и створили „Сгобб ВегПп" а његов последњи грађевински правилник је тек из 1925 год.! Француски грађевински закон је из 1919 год. итд. Сваки град се мора сматрати као живо биће склоно болестима. Уређајни основи су зато ту да их лече. и сиречавају. Нарочито спречавају. Само ако задоцне мораће више лечити а ако се на време појаве успеће да их благовремено спрече. Разуме се наравно да је боље спречиги но лечити и због тога је донекле оправдано негодовање око закашњења уређајних основа за Београд. Али не треба заборавити да кад су уређајни основи успели да уреде изграђени Париз, Берлин, стари Беч, Нирнберг који је био прави хаос од средњевековних кривих улица и загушени Лондон, зашто не би озбиљни и умесни уређајни основи могли да уреде и Београд? Тим пре што се и Београд није баш уређивао до сада сасвим напамет већ је било и постојало разних правилника и планова, који ако нису сад одлични, онда су бар били добри за своје време. Затим погребно је добро разумети и наглу урбанизацију Београда, која је дошла као последица увећане краљевине, па схватити да могуће ни једна општинска управа није била у стању са материјалним сретствима која су јој стајала на расположењу, да то тако брзо уреди и дотера. Јер нису то само питања уређајних основа које општина треба да до-