Opštinske novine

Д-р Стојан Павловић

Економски фрагменти Београда Годишњи податци о понудама предаја и продаја радњи у Београду —

I. Према Општинској пописној статистици у Београду — чији су детаљни податци познати и отштампани у броју 23—24 „Београдских општ. новина" од 15 децембра 1930 годинеинтересантан је привредни састав београдског становништва. По тој статистици и у гоме добу учествовало је у пронзводњи, директно и индиректно, само 21.54% становништва, а у привреди изван производње још 10.06% Београђана. Или, заједно 31.62% од свега становништва. Међутим, број разноврсно запослених био је поменуте год. 117.351 становник, од 226.289 укупно живећих у Београду. Или, 51.85%. Продуктивни део становника, који учествује у производњи, трговини и саобраћају, био је изражен у броју од 71.535 лица оба пола и свих годишњих узраста. Од тога броја било је економски самосталних 18.78%; чиновника 8.52%; радника 72.70%. Непродуктивни део становника се (у економском смислу речи), према томе, испољавао године 1929 у броју од 143.728. У продуктивном делу становништва су самостални 13.439 лица, између којих су занатлије 4.803; кафеџије и хотелијери 1.264; трговци 4.558, и т. д. Сва ова лица администрирају најразноврснијим продукционим и трговачким објектима, са најразличнијим производним и прометним капацитетом. Има ту „предузећа" са 10.000 динара капитала и предузећа са 1.000 запослених радника... Према једној статистици Радничке коморе у Београду, 6.951 предузеће, од 7.419 овом статистпком обухваћених, запославало је просечно по 1,9 радника; 420 предузећа по 27,6, а 48 по 248,6 радника. Ове разлике, које цифарно показују: 1 : 14 : 130, економски су далеко веће, јер 130 радника су продукционо далеко већи од 130 X 1, и од 9 X 14 радника у средњим и малим предузећима. Каква реално изгледају и од каквога су економског значаја многобројна — према поменутој статистици Радничке коморе 93.69% — мала предузећа, види се свакодневно из огласних страна дневне београдске штампе. Тамо се врло често налазе овако стилизоване објаве:

1) Тражим ортакињу, способну за вођење кафане, са готовином од 5.000 динара. („Политика" 17-Х-1931 године). 2) Финансијера или ортака са 6—10.000 динара треба рентабилно предузеће са или без суделовања. („Политика" 20-УП-1931 год.). 3) Стручњак белог рубља, самац, са локалом на прометном месту и малом киријом, протоколисана фирма, тражи компањона са 3.000 динара. („Политика" 10-УШ-1931 год.). 4) Штампарија и књитовезница, потпуно уређена, тражи ортака стручњака са 15.000 динара. Посао уведен. („Политика" 27-1Х-1932 г.). 5) Ортакињу самосталну, добро писмену, са 10—20.000 динара, тражи бакалка за разрађену радњу. („Време" 21-X-1931 године). 6) Потребан ортак за једно мало индустриско предузеће, добро и рентабилно. Капитал потребан 20.000 динара. („Политика" 15-ХП-1931 године). 7) Тражи се компањон, који евентуално може и преузети сав посао у једној најлукративнијој и најуноснијој фирми, чија инсталација и очувано добро уведено име, као и текући већ у раду послови, са одличним на.чештајем, телефоном и т. д. престављају вредност више од 150.000 динара, док лицу, које би желело ступити или преузети ову фирму, не треба више од 45.000 динара. Загарантован чист приход од 6—8.000 динара месечно. Фирма је усред центра града Београда, без иједне паре дуга. („Политика" 8-ХП-1931 год.). 8) Тражим ортака за кафану, са 8.000 динара. („Политика" 27-1-1932 год.). 9) Тражим једног компањона са 30—40.000 динара, за добро разрађену радњу. Зарада 100/100. Јавити се Теразије бр. 15. („Политика" 27-1-1932 год ). 10) Компањона за један сигуран посао тражим. Зарада месечна 2—6.000 динара. Копитал 5.000 динара. („Политика" 20-111-1932 год.). 11) Тражим ортака са 5.000 динара, за добар посао. („Политика" 20-111-1932 год.). 12) Мајстор кобасичар, протоколисан и добро уведен у Београду, тражи поштена и способна ортака за наполички посао. По могућности да има 8—10.000 динара. („Политика" 30-УП-1932 год.). 13) Тражим ортака и нудим да се подигне кантина и млекарска индустрија. Копитал до-