Opštinske novine
г
Стр. 710
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
сима, који се некад сузе и са каквим широким булеваром засађеним богато дрворедима.. Амстердамски конгрес градова 1924 године доноси резолуцију: ,,-Да не треба желети центрифугално проширење градова, већ треба заступати идеју о трабантном систему". А емблем — значка Савеза градова претставља град окружен сателитима-трабантима.
Наш Грађевински закон не прецизира баш захтев о трабантном систему, али се по неким параграфима да закључити да се то желело озбиљно. § 17 говори о заштитном појасу и вели: „Под заштитним појасом разуме се појас земљишта, који се не сме насељавати. На том појасу имају се одржавати постојеће и подизати нове шуме и зеленила .... Заштитни појас не мора се одређивати у местима, где је услед теренских или других препрека немогућ". Док § 5/4 вели да „се може одредити и начин подизања грађевина и ван заштитног појаса". То значи да трабанти код нас нису забрањени ван заштитног појаса и да ће се, с обзиром на нова схватања о урбанизму пројектовати и радити. Још у почетку смо поменули да градови у 19 веку, и ако имају услед развоја индустрије, привлачну силу за гоађане своје земље, и ако им се број становника стално увећава, та привлачна сила у односу на сити, на центар града, има извесну границу. Кад би та сила била перманентна, стална, онда би се још могло рачунати концентрично ширење града. Међутим, центар града се засити, дође до пренасељеноСти, саобраћај се загуши и свет се склања на периферију. Али, овог пута не у концентричним прстеновима, већ се стварају или нова насеља, или се иде у већ почета предграђа. Ако ово потпомогне и про-
јекат за регулациони план, трабански систем се за час оствари. Шта су везе трабаната са градом? Велики приступни путеви, који су истовремено као неки пипци, и који се пружају као такви и ван предграђа. Дакле, модерни урбанизам заступа идеју трабантског система и правилно тумачење нашег Грађевинског закона га потпуно допушта. Није потребно говорити да идеја о заштитном појасу има двојак смисао: у складу је са хигијеном, јер је заштитни појас сав у зеленилу и потпуно допушта стварање трабаната (§ 5/4). Сем тога, зауставиће на почетку своје границе неуредно ширење великог града. И Београд је у том погледу врло занимљив. Он ће се врло лако дати прилагодити интенцијама Грађевинског закона. Одређеном границом ширег грађевинског реона почеће заштитни појас, а изван њега трабанти: Чукарица, насеље Раковица са индустријом авијона (Железничка колонија?) село Бањица и ново пројектовано насеље иза Лаудановог шанца до Вишњице. Да је Закон дошао раније, могло је да уђе у трабанте и предграђе Крал^ице Марије, па и предграђе Војводе Степе. Овако ће, изгледа, предграђа која су се створила дуж приступних путева, Крагујевачког и Авалског, морати ући у шири реон. Приложени план Београда показује, да се он у свом првом стадијуму наглог развитка, т. ј. у добу док је центар имао неодољиву привлачну силу, развијао концентрично. Улаз Дедиња у грађевински реон наглашава већ трабант; види се да концентрична зона није правилна. Међутим, то је истовремено знак да се нривлачна сила центра постепено гаси. У складу са намерама новог Грађевинског закона и у складу са новим схватањима о урбанизму, Београдска општина ће зауставити сво.јом новом уредбом ширење Београда по старом концентричном начину. Брана ће бити заштитни појас. Али, то не значи да ће се тиме зауставити ширење града у опште; то би било, видели смо већ, немогуће. Него ће се прописати начин ширења, што је врло могуће, а тај ће начин бити трабански. Како Закон то прописује и како Општина треба то да спроведе, биће говора у идућем чланку. — Наставиће се. •—
В1е Веодга<1ег Валг^ог5с1\гШеп АгсћИек! Ога&\ М. РороуИвсћ — 3 1т с1пиеп 'ГеП с1ез АгПке18 шегсЈеп (Ие ^гоз- \уеЈ83); с1ег Уег1'а88ег пасћ, с!аз8 сће Еп1\у1ск1ип&' зеп 81асШзсћеп б1ес11ип^еп ћезргосћеп. Ап Напс! ипс! с1ег Аизћаи сћезег 31аске сће Го1§е етег етј&ег Ве1зр1е1е аиз с1ег Ваи&езсШсМе тос1ег- \У1г1зсћа1Шсћеп ћо^к 181, §е§еп \уе1сће пп! пег Сгозз^асће, \ује т. В. Рапз ипс! Викагез!, 1есћшзсћеп ипс! ^езе^Нсћеп ВезШптип^еп