Opštinske novine

5

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 721

да код н.их постоје стални методички узроци :;а предају. —• Иначе, сви наведени узроци предаја и продаја радњи, постају савршено н е р аз у м љ и в и када се учини осврт на истакиута многобројна добра својства нуђених објеката. Одлике нуђених радњи такве су, какве се само пожелети могу! Оне су толико осенчене конјуктуралним и другим гешефтидеалима малих спекуланата, да би се простодушнији читаоц њихових реклама морао V чуду запитати: забога, па зашто се овакве радње предају и продају?! . У 376 случајева жел>ених предаја је наведено — све у суперлативима — 49 разних конјуктуралних похвала: Од добро до сјајно идућих и, од најболшх да најрентабилнијих радњи. У 47.3% хваљених радњи речено је: да су уведене, добро уведене, и боље уведене. Уопште узевши пословца ваљаност ових 376 београдских радњи је „ванредно добра" и „обећава" евентуалним новим власницима од, ! 1ичан просперитет у њима: загарантов а н у зараду, добит, ренту, егзистенци.ју и тако даље. Положај радње У 555 случајева ,т. ј. у 64.3% свих годишњих понуда, истицана је ваљаност и преимућство места где се налази нуђена радња. За убеђивање евентуалних интересената наведено је ту 35 одличних илустрација. Од речи: добро место, до речи: на Теразијама. Градулирање ових похвала исцрпело је све скале, форме и изразитости. По њима је 20.5%, од ових 555 радњи, на добром и врло добром месту; 39.1% на живом, врло живом и, најживљем месту; 7.2% на углу, на пијаци и, на одличном месту; 23.6% су у центру. Овај део понуђачке рекламе свакако је и најобјективнији део, јер се он да у сваком конкретном случају и контролисати. Ова околност може најпоузданије демантовати и обеснажити наведене ф о р м а л н е узроке предаја уопште. Оне могу показати, да данас ни добро место не значи ништа за просперитет у раду. У 105 случајева истицан је квалитет радњи као такових. И код тога је маркирано 29 одличних позитивних одлика, које се за пословни просперитет увек траже. У 180 случајева истицане су финансиске и друге добре стране ових радња: мали капитал, мала режија, јевтине кирије и т. д. Тако је речено у 111 случајева о киријама: да су мале, повољне, умерене и скромне! Укупно узевши, изречено је код понуда предаја и продаја у години 1931/32 разних похвала 1854, док .је тај број у години 1929/30 био 1217 или као 65%. Ова чињеница је у пуноме „крвном" сродству са чињеницом већега броја понуда у последњој нрема ранијој години. Већа криза, плус већи број понуда,

плус више похвала о вал.аности нуђених објеката. Народна изрека: „еспап говори" не вреди за доба најоштрије кризе: када мора газда да говори уместо еспапа. Међутим, када је реч „о малим кирјама" нужно је узети у обзир неке познате случајеве из средине ових малих радњи. Наиме, извесан број понуђача изложио је фиксно стање кирија. У 21 случају важе ове кирије: 4 по 400.—; 3 по 500.—; 1 по 600.—; 2 по 800. ; 2 по 900.—; 1 по 1000.—; 3 по 1200.—; 1 по 1300.—; 1 по 1800.—; 1 по 2000.—; 1 по 3.500.—; 1 по 4000.— динара месечно. Свега 24.300.—, или просечно по 1157.—, или г о д и ш њ е по 13.884.— по једној радњи. Од каквога су реалног значења ове кирије може се ироцењивати и помоћу .једне скорашње констатације ,која је учињена на једноме од врло меродавних форума за овакве ствари. На пленарној седници Београдске трговачке коморе, од 1 јуна о. г., поводом дискусије о укинутој трошарини на вино и ракију, рекао је г. Секерезовић Стеван између осталога и ово: Да се трговци искрено радују што је произвођач сељак ослобођеи једног тешког и несносног намета. Међутим, док је једнима иоможено, другима је натоварен терет. Тиче се колонијалиста бакала који у Београду треба да плате 6000 динара паушала ако хође да про. . дају пића. У Београду има 2000 бакала. Од тога је највећи број ситних капиталиста са малим радњама. Од промета робе животаре са својим породицама. Продавали су са минималним зарадама вино и пиво само да задовоље муштерије. Код тих радња цео капитал често не износи више од 3 до 4000 динара, и такав сиромашак сада треба да плати 6000 динара годишње да би продавао пиво и вино. Колико је то немогућна ствар најбољи је доказ тај, да се од 2000 београдских бакала само њих 78 пријавило да плати паушал за прво тромесечје т. ј. до конца јуна о. г. Убеђен је да нико више од бакала неђе продавати вино и пиво. Држава од тога само губи, а и гим људима онемогућена је једна безначајна зарада која је у овим тешким данима за њих значила много. Други ред који је исто тако тешко погођен јесу б ифеџије који у Београду треба да плате и до 20.000 динара за точарину. Међутим, у огромној всћини ти људи једва да имају капитала неколико стотина динара. Укидање трошарине једна је корисна и добра ствар, али је требало мислити и на ове људе што пре. Сматра да би плађање трошарине у виду бандерола било најпрактичније и најправедније. Овај извод из говора познатог функционера Трговачке коморе у Београду наведен је само ради ових овде подвучених реченица о необично малим. капиталима — који немогу импонирати чак ни оним ортодоксним присталицама привредног система оличеног у ма-