Opštinske novine

Свешт. М. М. Маринковић, професор III мушке гимназије

О штедњи®)

Страшна економско - финансиска криза, коју преживљује данашње човечанство, приморава највеће умове његове и читаве међународне институције, да овом злу потраже лека. И ми смо недавно могли читати како је узајамном сарадњом свих земаља, а у циљу јачања економске снаге свих народа, створен „Међународни институт штедпоница целог света'', и одређено да се 31 октобра сваке године прославља у свима земљама међународни Дан штедње. Оцењујући правилно значај једне овакве акције, и ми смо прихватили ову иницијативу и одредили да се данас у свима школама Београда као и целе наше државе организују предавања о штедњи. % Далеко сам од тога да Вама читам лекције о штедњи, тим пре што међу Вама има и таквих који су са овим социјалним проблемом свестрано упознати из најнепосредније близине и са његове, за живот људски, најзначајније стране; не претендујем ни да ову иначе веома опширну тему потпуно исцрпим, него да о штедњи проговорим са гледишта личних, породичних и националних интереса, затим о штедњи као веома важном етичко-васпитном средству. Шта је штедња? По' дефиницији познатог енглеског писца о штедњи Самуила Смајлса — „штедети, то значи у приватном животу дбмаћински поступати (Штедња, превод Мил. Павловића, издање „Задружне књижнице, Београд 1913 год. стр. 4). То јест: од прибављених животних средстава остављати сваки дан известан део за сутра, или како би се то језиком финансиских стручњака реклО: подешавати своје расходе тако да увек буду мањи од прихода... Потреба штедње Сваки нормалан човек признаје да је шгедња неопходна човеку, али на делу мало се ко обазире на ову животну потребу. Многи као да свесно раде обрнуто. Нарочито нама Србима требало би чешће читати лекције о штедњи, јер смо ми и у иностранству познати као народ који лако троши, да не употребим тежи, али нама више приличнији израз. *) Извод из предавања родитељима београдске деце одржаног у сали III женске гимназије у Београду приликом прославе Дана штедње 31 октобра 1932 год.

Потреба за штедњом код нас се осећа највише међу средњим и сиромашнијим грађанима, који у ствари највише и на.јлакше гроше. Колико ми се срце грчило од бола, гледајући како наши радници суботом и недељом увече за кафанским столом, уз карте, пиће, музику и песму, траће оно шго су за недељу дана с крвавим знојем заслужили, док њихове породице, овде у Београд или у унутрашњости, немају ни коре хлеба, а камо ли дрва, одело, обућу и друге потребе! Штедња доноси лично и породично благостање Нема имања нити богатства које човек не би могао да за ово време свога кратког века на земљи потроши. И срце човека који се ода уживањима постаје све незајажљивије, докле га, на.јзад, не доведе до просјачког штапа и — самоубиства. Док разумна и стална штедња, макар она по сумама које се остављају на страну била и незнатна, води богатству, а кроз ово и личном и породичном благостању. До данашње страшне економске-финансиске кризе дошло се поглавито услед респикућства. Све до недавно, у овим послератним годинама новац је било лако зарадити, па се зато немилице и трошио и на многе, често непотребне ствари. Ово расипање изазвало је неслућен пораст индустрије, а са овом јавила се и сувишна производња (хиперпродукција) извесних артикала који су услед веће производње над потрошњом утицали на обарање цена. Кад је новац постепено прешао из руку које су га олако расипале у руке које умеју да штеде, многи артикли нису више могли да нађу онакве потрошаче као раније. Отуда се је почео да појављује застој у фабрикацији оваквих артикала, прво мали а затим све већи, потом редукција производње а тиме и радне снаге. Да би се цене артикала ипак одржале на пређашњем или нешто мало нижем нивоу, фабриканти су почели да прибегавају картелима или чак и уништавању оног сувишка код појединих артикала (случај са житом, кафом и памуком у Америци и др. континентима). Ако би ово било тачно, да је расипање ,ако не само а оно са другим узроцима добрим делом допринело овом данашњем злу, што се кризом зове, онда се штедња намеће као једино средство за лечење од ове немани — разуме