Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 729

тако жестоке протесте, да је трећи дан цена морала бити спуштена на ранији ниво!.. А код нас у Београду! И тако се штедњом дете учи да побеђује себе. А кад оно то успе још од малена, прво у мањим, ситнијим и безначајнијим жељама и прохтевима, оно ће господарити собом и кад одрасте. А стара је истина да човек може побеђивати друге, тек пошто претходно загосподари собош, победи себе Могућност и начини штедње „Нека нико не каже да не може штедети" — вели Смајлс. „Врло је мален број оних људи који не би збиља никако могли, да за недељу дана уштеде који динар. Када се недељно заштеди само 3 динара, то онда та свота за двадесет година нарасте на неких 3.000 динара, а за других, нових десет година, она се готово дуплира". Ако се недељна штедња не може да започне са 3 динара, може са мање. „Најважније је у свему то, да се створи и образује навика за штедњу и самоодрицањем" вели Смајлс. Већину оних којих веле да од својих малених прихода не могу ништа уштедети, демаитују стотине и хиљаде примера у нашем и другим народима, који су, држећи се оне народне: „Зрно по зрно — погача, камен по камен — палача", одвајали по незнатне суме и за неколико година уштедели лепе своте. Узмимо, на пример, колико би се уштедело ако би човек одвајао на страну само оно што дневно да за 1 чашу пива: 365 X 3 = 1095. За десет година са интересом који Штедионица плаћа (по 6%) та би сума изнела преко 15.000 динара. За двадесет година дотерала би до 40.000! А где су друге ситније и мање више непотребни издаци које сваки од нас дневно чини, а без којих се може бити! Начина штедње има много. Ја споменух штедњу новца на првом месту зато, што новац, као средство за размену добара, претставља у исто време и главно животно средство, основ на коме почива данашњи привредни поредак. Али она не треба да се ограничи само на новцу, него да се прошири и на све друге области. Тако, на пример, родитељи могу васпитавати децу да, поред новца који од родитеља и сродника добијају, штеде одело, обућу, здравље, време, књиге, свеске, прибор и друго. И таква свестрана штедња даће кудикамо боље резултате од једностране, рецимо само новчане. А сама новчана штедња може се организовати тако да буде или свакодневна, или недељна, или месечна — према приликама и могућностима... Смисао штедње Из до сада реченога јасно излази да ја не говорим о оној себичној и саможивој штедњи, нити имам намеру да проповедам тврдичлук и цицијашлук, него о једној вишој и разумној штедњи на коју би човека покретала

љубав, у првом реду према породици, а потом и према својим ближњим — своме народу. Само ова последња има вредности и значаја за друштвени живот, јер се оснива на несебичном и племенитом самоодрицању од личних задовољстава и уживања у корист других — породице, ближњих, нације. Штедња коју постиче похлепност за новцем, назива се среброљубљем, а ово се у Св. Писму сматра за родоначелника свих зала: „Јер је корен свију зала среброљубље којему неки предавши се зађоше од вере и на себе навукоше муке велике" (I Тимотеју, 6, 10). Среброљубац изгуби осећај за породицу, за друштво; он је суров не само према другима, ма то били и најближи сродници, него и према себи самоме. У својој грамжљивости он не преза ни од преваре, подвале, обмане, ни од директне отимачине, а често ни од најсвирепијег злочина! Ето због чега је среброљубље корен свих зала! Свето Писмо учи да је имовина дар Божји човеку (књ. Проповеди 5, 19) и да ће он једног дана морати да положи рачуна о управљању овом (Прем. Страх 31, 8). С тога оно саветује човеку, нарочито Хришћанину: „Поштуј Господа имањем својим (тј. разумно управљај њиме и на добро га троши), и биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих" (Приче 3, 9—10). Из овога јасно излази да сваки човек у односу према себи треба да буде штедљив, а према оскуднима — дарежљив. То је прави смисао штедње, и оваква штедња доноси души неисказану радост. — Не пијте, господине! За тај новац Ви можете да учините добро дело.... Колико ли се само код нас у Београду потроши на испраћаје старе и дочеке Нове године? Ја верујем да би се том сумом сва београдска сиротиња хранила годину дана! * И Смајлс, најватренији поборник штедње, енергично устаје против образовања и стварања „цицијашких и тврдичких навика", јер он „мрзи циције, лихваре, зеленаше и грабљивце". Све за шта се он бори јесте, „да се људи постарају и побрину за зле и црне дане, који редовно и безусловно после добрих дана наступају; да извесном количином уштеде створе један бедем противу оскудице и на тај начин себи обезбеде један фонд или капитал ^за своје старе дане, да себи прибаве самопоштовања и да на тај начин допринесу личном удовољству и друштвеном благостању. Штедња (права и разумна) не стоји ни у каквој вези, ни у каквој заједници са тврдичлуком, зеленаштвом, пожудом за новцем и саможивошћу. Она је шта више супротност свију тих одвратних наклоности. Штедња значи кућење, које има сврху да нам прибави потпуну независност. Штедња захтева да се новац употребљује, а никако злоупотребљује, да се часно заради и паметно потроши.

6