Opštinske novine
6*
ОНШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 731
ћем и Министром за физичко васпитање народа г. др. Лавославом Ханжеком. Београдску општину претстављао је потпретседник г. Добра Богдановић. Свечаности су присуствовали још лично претседник Сената г. др. А. Павелић, претседник Народне скупштине г. др. Коста Кумануди, ректор Универзитета г. др. Петковић; чланови Сената и Народне скупштине, чланови дипломатског кора: г. г. др. Р. Флидер, чехословачки посланик, г. Гинтер, пољски посланик, г. Бијеринг, дански посланик, г. Рауф Фипо, албански посланик и румунски посланик, затим генералитет, претставници националних и културних установа и многе друге угледне личности. Кроз шпалир сокола и соколица, кроз њихове бурне поздраве, кроз дворану дивно украшену заставама, везовима, ћилимовима и прекрасним ручним радовима свих наших крајева прошао је Њ. В. Краљ са Њ. В. Престолонаследником. Њ. В. Престолонаследник, у соколској одори старешине Соколског савеза, ишао је напред, а за њим Њ. В. Краљ, праћени заменицима старешине Савеза. Попели су се на Краљевску трибину, на којој се налазио мач, који је Њ. В. Краљ поклонио соколству, а око њега заставе и сребрни венци, све поклони Њ. В. Краља соколским четама. Над трибином стајао је натпис: „Наш Краљ и соколство". У 10 и по часова пре подне, чим су Њ. В. Краљ и Њ. В. Престолонаследник заузели места на трибини, узео је реч у име Соколског савеза заменик старешине г. Гангрл и одржао поздравни говор, у коме је рекао: Ваше Величанство! Савез- Сокола Краљевине Југославије сматрао је потребним и умесним да приреди у Београду соколску изложбу у већем стилу. С том соколском изложбом југословенско Соколство хоће да најдостојнијим начином прослави двадесетогодишњицу Балканског рата и Кумановске победе, чиме је био положен у наше домовинско тле темељни и неразориви камен наше националне и државне слободе, удружењем и уједињењем Југословена под светлим жезлом краљевског дома Карађорђевића. На повратку из туђине у Србију, већ у Бечу наша је омладина поздрављала краља Петра као југословенског краља, који је већ тада носио у својој души означене границе своје проширене и ослобођене краљевине. Његовој иницијативи и државничкој мудрости успело је да на Балкану удружи словенска племена, да су потегли своје мачеве „за крст часни и слободу златну".
Ваше Величанство! Пун младалачког словенског духа, пун здравих снага, које су тежиле за слободом, пун братске. љубави и хришћанског саосећања према оној браћи на словенском Југу Европе која су трпела и стењала у ропству, и пун јуначке воље да све жртвује за нови живот тих патника и мученика, за живот достојан човека, стајао је усред громке тутњаве те страховите ослободилачке борбе на страни Свога Великога Оца и Његов Син и наследник Престола — Краљевић Александар — данас Александар Први, краљ Југославије. Ми Соколи стојимо данас ту пред Вашим Величансгвом, да покажемо млађој генерацији величину оних дела, која су поред Краља Петра Првога Ослободиоца Ваше име урезали у историју нашега народа. И када су замукли топови одличне Кумановске битке, тада је Ваша рука примила за копље, да његовим вршком зацрта по земљи наших оцева и дедова
Краљевска Влада, са претседником г. др. Миланом Сршкићем на челу, и претседник Народне скупштине, г. др. Коста Кумануди, на соколској изложби.
оне границе, које су се поЈављивале у великом сну Очеве душе! Сва та гигантска борба имала је победоносни успех, јер је почивала на истини и правди. Када тиме само констатујем историјску чињеницу, чујем куцање стотине тисућа соколских срца и видим успламтеле стотине тисућа соколских душа. И куца.ји наших срца и пламенови наших душа — једни и други су одјек и израз најдубље захвалности за јуначке чине прошлости; они су блештава зора будућности — песма — која се као звук даворија и јуначких песама и као светли вал новога, младога и радоснога живота прелева и таласа преко свих жртава и гробова у сјај будућих векова. На том месту, на коме се око нас нижу лепе слике соколског рада и жи-