Opštinske novine

Стр. 24

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Ранжирна станица прима целокупан спољни теретни саобраћај намењен саобраћајним правцима преко Београда, као и саобраћај јужних праваца (четири) који се упућују за Београд. Она прима, расподељује, формира возове и упућује по правцима без сметње даљњег и локалног путничког и локалног теретног саобраћаја престоног града Београда. Досадање и предвиђене локалне теретне станице служиће искључиво унутарњем локалном саобраћају Београда и стојати у вези са Ранжирном станнцом. Распоред локалних теретних и путничких станица вароши Београда С обзиром на будући развој Београда од милион становника има се предвидети пројектом неколико локалних теретних и путничких станица, са својим саобраћајним реонима према садањим и будућим зонама насељености варошп Београда. Теретнп саобраћај се не сме сконцентрисати на једном месту, како је у Београду до сада био случај, већ исти треба расподелити у више локалних теретних станица, према развоју и пространству вароши. Потребно је и ради тога, да се поједини крајеви и улице не закрчују и загушују возним средствима, као што је случај положаја данашње станице на Сави, где је до сада био сконцентрисан целокупан теретни и путнички саобраћај, у коме је крају поред тога развијен и речни саобраћај. Та ће се закрченост јако и врло штетно осетити са будућим развојем Београда, нарочито у времену сезонског саобраћаја, снабдевања вароши животним намирницама, дрветом и угл>ем за зиму. Данашњи пројекат железничког чвора захтева решење, којим ће се обухватити будући реон Београда од милион становника, које решење се има постепено изводити. Тај будући Београд има се проширити на исток до Миријева и са овим спојити и даље до Малог и Великог Мокрог Луга и са овима спојити затим на југ до Кумодража правац Бањица—Дедиње у Долину Топчидерске Реке, као и у правцу Чукарице и Бановог Брда. У свима овим правцима показује се тежња развоја будућег Београда. Поједини реони и предграђа .ће бити удаљени (6—8) км. од обале Саве и Дунава, где је до сада био сконцентрисан целокупан теретни и путнички саобраћај. Центар вароши Београда и његове главне саобраћајне линије налазе се на вододелници Савске и Дунавске падине. Та је вододелница у исто време природна подела саобраћајних зона Београда. Београдска вододелница се увлачи као клин између Саве и Дунава, који се прошнрује и развија узводно уз савску падину обухватајући Топчидерско Брдо, Дедиње и Бањицу. С друге стране Београд се равзија на Дунавској падини спуштајући се низводно и ширећи у правцу истока и југа. С обзиром на

тај будући реон Београда, има да се реши питање теретног и путничког саобраћаја у вези са изградњом Ранжирне станице „Кнежевац." При решењу београдског путничког саобраћајног чвора имају се узети у обзир нови саобраћајни путнички правци: Београд—В. Бечкерек и Београд—Вршац, Београд—-Пожаревац—Прахово, Београд—Бања Лука Сплит, Београд—Косово—Котор. С обзиром на будући развој Београда има се решити питање локалног путничког саобраћаја. Овим решењем има се постићи међусобна веза поједииих предграђа са центром вароши, са пристаништима, главним путничким станицама даљнег и локалног путничког саобраћаја, спортским предграђем као и локална веза са Земуном, Панчевом, Ресником и Б. Потоком. У ово решење спада предвиђена кружна линија генералног плана вароши Београда од 1924 године. Пошто Генерални план тада није детаљно обухватио цео атар Општине београдске, то је на том плану делимично показала кружна линија локалног, путничког и теретног саобраћаја. У стечају за израду плана о уређењу и проширењу Београда тражено је: „Пројектовати кружну железницу са електричном вучом за везу периферије града са средиштем, па предвидеги погодне саобраћајне везе било железницама или електричним трамвајима, у правцу ка Авали или другим тачкама околине Београда." Пошто Генералним планом није обухваћен цео атар, то није ни кружна линија цела обухваћена, о којој се сада при решењу железничког чвора има водити рачуна, да би се добило решење, које ће задовољити саобраћајне потребе садањег и будућег развоја Београда. Развој и живот великих градова захтевају и траже изградњу желизничких линија за везу вароши са природом и околином, шумама и парковима, у којима Београд још данас потпуно оскудева. Поједина предграђа и насеља данас су удаљена од центра вароши, пристаништа, жел. станице (5—7) км. Све саобраћајнице су радиално упућене од центра (Кнежев Споменик—Теразије) и повезане директно или индиректно по правцима истока и југа са појединим деловима вароши. Трамвајски саобраћај не може довољно да послужи за брзу и лаку везу предграђа са центром вароши. Са честим станицама трамваји се споро крећу, те исти не могу задовољити потпуно саобраћајне потребе великих вароши. Сем једне кружне трамвајске линије ближе центру, остале линије све су радиално упућене, тако да међусобне везе предграђа не постоји. Из тих разлога потребно је предвидети кружну железничку линију са распоредом локалних станица путничког и теретног саобраћаја н тпме задовољити унутарње саобраћајпе по-