Opštinske novine

Стр. 30

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

нички прописи за грађење јавиих болница. Оно што би пројектант у нашој земљи морао да зна пре пројектовања једне градске болнице, било би следеће: За грађење болнице захтева се земљиште довољно осунчано, слободно у природи и оцедно ... да је удаљено од занатских и индустријских постројења, која сачињавају шкодљива испарења. Земљиште, даље треба да је толико велико да на сваког предвиђеног болесника долази најмање по 100 кв. м. Ако је земљиште поред друма, болничка зграда треба да је постављ>ена на довољној раздаљини од самог пута. Подизање болничких зграда са затвореним двориштем није допуштено.

Лечилиште „НаагсШеЈт" са терасастим повлачењем ради што потпунијег осунчавања за време лежања на терасама. (Архитекти: Ме{гепс1огГ и 8сћпе1(1ег, Езбеп) Ходници дужи од 25 м. могу имати само с једне стране болесничке просторе, а друга мора бити слободна. Сваки болесник у собама са више постеља мора имати минимално 30 м 3 ваздушног простора на 7,5 м 2 пода. Важно је напоменути да се не допуштају веће болесничке сале од 12 постеља, иако би по павиљонском систему биле нормалне сале од 16 до 32 болесника. За болеснике који нису везани за постељу стално, потребно је предвидети посебне просторије у којима могу проводити преко дана. За сваког болесника захтева се минимум 2 м 2 . Даље се захтева да свака болница мора имати за сваки одељак по једно купатило, и то на сваких 15 болесника по једна када и неколико душева. Осим тога купатило за лекаре и за оне који се примају у болницу. На сваких 15 мушких одн. 10 женских болесника предвидети по 1 нужник. За особље посебно. Свака градска болница мора имати, поред болесничких сала још и ове просторије:

а) амбулантну собу за лекарске прегледе и прву помоћ; б) собе за операције; в) дезинфекционе просторије које су или у посебној згради (боље) или засебном делу зграде; г) економске просторије (кухиња, перионица, магацини) које треба да су или у посебној згради или сасвим изоловане од болесничких соба; приручне кухиње за загревање јела, справљање чаја, млека итд.; засебне собе за изолацију заразних болесника са засебним нужницима, купатилима и приручним кухињама. Средње и велике градске болнице морају имаги засебне зграде за заразне болести (резолуција Друштва народа!) а у малим болницама треба да су у засебном одељењу са засебним улазом; прозорски зидови просторија, које су намењене за сталан боравак болесника, морају бити удаљени од осталих зграда минимум 15 м. а остали зидови минимум 9 м.; болесничке собе које се осветљавају само сједне стране не смеју бити окренуте северу; главне стпенице морају имати праве краке, са минималном ширином 1,30 м, а све веће болнице треба да имају два степеништа; прозори се морају лако отварати и бити с.набдевени трајним вентилаторима; прозорска површина у собама са више постеља мора износити минимум 1/6 површине патоса, но најмање 2 кв. м.; подови свих болесничких просторија треба да су до крајњих граница могућности непропустљиви за течност и тако израђени да заштите болеснике од расхлађења; за зидове по операционим и породиљним собама и у заразним одељењима захтева се да се могу лако и сигурно прати. То су у главном оне одредбе које морају знати они којима би било поверено пројектовање болница у нашој земљи. Наравно да су поред тога потребне још и нарочите студије као и за сваку специјалну врсту грађевина. Извођење болничких зграда У погледу извођења и опреме болничких зграда усвојена су већ извесна правила до којих се дошло искуством и која су и код нас усвојена. Подови треба да испуњавају оне услове који се и у нашој уредби траже, но осим тога и да буду еластични да не производе лупу при ходању. За данас је најбоље средство линолеум и плута-линолеум; и ксилолит као знатно јевтинији могао би се допустити иако нема она својства као линолеум. Веза пода са зидовима треба да је изведена са округлинама које олакшавају прање; Зидови по градским болницама поред свог конструктивног задатка треба да испуие и ове услове;