Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 35

водовима високог напона од 110.000, 220.000 и 380.000 волта. Другостепени високи водови су од 33.000 до 80.000 волта*и они од главних водова разводе електричну струју у мања места за деобу. Норвешка. Од 170 предузећа у општинским су рукама 134, а то ће рећи 84%. Како и она нема угља, а богаство^ њених падова је познато, то су већина предузећа на води. Од 12% милиона коњских снага колико она има у падовима, искоришћено је досада 1,800.000 коња. Како су њене станице у близини градова и насељених места, то водови високог напона варирају од 15.000—60.000 волти. Један једини вод је од 224.000 волти који треба да добаци струју Данској на растојању од 565 кмт, од којих 130 кмт, испод мора на дубину од 600 м. Данас Норвешка троши највећи број квч. по 1 становнику — 2.300. Ово је много помогло националном благостању земље, јер више од 10% богаства земље ангажовано је у инсталацијама електричним. 75% њених становника имају на расположењу електричну енергију. Интересантно је погледати распоред потрошње електричне енергије. Она се троши: на електро-хемијску индустрију 42%, на домаћу економију 22%, на металургијску индустрију 2.2%, на индустрију дрвета 12.1%, на рударство 1.4%, на исхрану 1.3%, на текстилану 1.2%, •на трамваје 0.9%, на остало 16%. Важно је подвући факат, да се од укупне производње на домаћу економију троши 22 %. То је учинило да је стан једног норвешког грађанина са апаратима за чишћење, за огрев, за грејање, за спремање у кујни постао врло удобан. Чак и Америка која је у електрификацији отишла најдаље и која производи колико све европске државе уједно, на употребу домаће економије не троши више од 12% произведене енергије. На овом пољу Норвешка је измакла испред свих других земаља. Шведска. Противно Норвешкој држави која је за себе задржала првенствено право на експлоатацију природних богатства воде, Шведска није за себе задржала никакво право на хидроуличке изворе, већ ако држава и општина желе да искористе који водени пад мора тражити право за његово искоришћење као и сваки други приватни човек. Ипак од 1901 г. држава закупљује поједине падове и директно их експлоатише. На овај начин у њеним су рукама 2/3 искоришћених падова који дају 3/5 потрошене енергије у Шведској. Од 7,000.000 коњских снага колико Шведска

може добити од водених падова, искоришћено је до сада 1,400.000 коња. Падови у Шведској нису велики, варирају од 4—50 метара, али овај недостатак у висини падова, надокнађен је великим изобиљем језера која се даду јединствено искористити. Ова електрична политика омогућила је у Шведској велики индустријски и економски развој. Омогућила јој је да прерађује код куће своје минерале које је пре тога извозила, да фабрикује вештачко ђубре које извози по свету. Њена агрикултура снабдевена је са њиме и резултати су одлични. Употреба електрицитета по селима и у кујнама исто тако је распрострањена као и у Норвешкој. Овај је успех постигнут интелигентном применом и рационалном ценом електричне енергије. У часовима „врхова", то ће рећи, када је потрошња енергије највећа, цена је такође највећа. Ово натера потрошача да штеди у струји. На овај начин се и „врхови" смање и мање их треба попуњавати. Рачуна се да ће електрификација земље за обрађивање бити потпуна у року од 10 година. Ово је постигнуто стварањем водова високог напона од преко 25.000 км. који су подигнути из уштеда по штедионицама. Русија. Искоришћење свих предузећа је у државним рукама. Државни програм обухвата: 1. преуређење за искоришћење до максимума постојећих станица; 2. начињени су планови да се у року од 10—15 година подигну 30 дистриктних сганица, хидроцентрала или централа на угљу, са капацитетом од 1,500.000 КВ; 3. да се ове станице повежу водовима високог напона и да дотуре струју малим станицама и местима. Програм о преуређењу постојећих станица извршен је до 1925 г., а од програма под 2. до краја 1929 год. остварено је 92%. На овај начин продукција која је у 1913 г. (на територији садашње У. С. С. Р.) износила 1,545.000 КВ, попела се 1927 г. на 4,100.000 КВ. Извоз електричне индустрије који се пре рата пео на 65—68 милиона рубаља, попео се у 1926 год. на 142 милиона рубаља, а у 1927 г. на 200 милиона рубаља. Са централизацијом сведено је и коштање квч. Тако у 1927 год. електрична енергија била је за 17% јефтинија од предратне цене. Француска. Судећи по Морис Моларду сенатору („Електрификација Француске") проблем производње електричне енергије у Француској није тако сретно и обазриво решен као код осталих земаља. Ма да има доста водених падова, око 12 милиона коња, од тога до сада искоришћено је тек 1,700.000 коња, што чини да Француска дође у погледу искоришћења