Opštinske novine

Стр. 52

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ротих и немоћних, подарио је својим сиротим Београђанима 100.000.— динара, и зато, драги Београђани, не заборавите, када се нађете покрај топле пећи, да пожелите срећан и дуг живот свом највевећем добротвору, нашем великом Краљу и Његовом Краљевском Дому. (Фреиетични узвици „Живео Краљ!"). Свој говор потпретседник г. Богдановић завршио је овим речима: „Ми смо се трудили драги Београђани, да вам помогнемо до крајњих граница могућности а сада вам у име целе Општинске управе желим Срећне празнике, да нам милостиви Бог донесе у будућности боље и сретније дане, дане рада и дане општег благостања. ДЕТАЉАН ИЗВЕШТАЈ О БОЖИЋНОЈ ПОМОЋИ БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ Социјална акције опвдтине разликује се од социјалне акције државе не само по обиму и слободи иницијативе, него и по обзирима које општина мора имати у остварењу својих циљева због врло велике блискости са грађанством. То се најбоље види у тежњи сваке веће општине да о божићним празницима притекне у помоћ својим најсиромашиијим члановима и њиховим породицама. О томе религиозном моменту држава није у могућности да води рачуна с једне стране због гломазности своје организације и с друге стране због огромности териториЈе на којој се простире њена социјална акција. Предузимајући мере социјалног карактера, прописујући законе и уредбе, држава тежи да свој циљ постигне без обзира на неки специјалан датум или празник. Општина, међутим, води рачуна и о томе. Та осетљивост, да се тако изразимо, постала је у Београду традиција. Пред велике празнике Христовог рођења, на заједничком послу помагања сиротних и невољних, налазе се сваке године општинска управа и читаво грађанство. Дарежљивост Београђана је провербијална. Пред божићне празнике она је не само нарочито издашна, него се кроз њу манифестује сарадња најширих слојева са општинском управом на једном неоспорно племенитом послу. Та сарадња ове године била је завиднија и организованија него и у једној прилици после рата. На апел претседника Општине за прикупљање прилога одговорило је цело грађанство иоле имућнијег стања. Стизали су прилози почев од 2 динара па на више до 10.000 динара, што су, као највеће прилоге, дале Народна банка и Општинска штедионица. Кроз те мале прилоге од 2 и нешто више динара манифестује се баш дарежљиви, хумани карактер најширих слојева нашега престонога града. Не само крупним него и овим ситним али многобројним

прилагачима има се захвалити што је на овој тешкој кризи сакупељно од грађанства за београдску сиротињу 179.072,50 динара. Споменули смо као највеће прилоге прилог Народне банке и прилог Општинске штедионице. Има још један прилог далеко већи од ова обадва. То је прилог Њ. В. Краља. У очи почетка поделе помоћи, 31 децембра, Управа Двора доставила је Општини 100.000 динара као дар нашег узвишеног Владара, са жељом да се тај новац подели сиротињи напоредо са општинс-ком помоћи. На овоме узвишеном гесту пажње и љубави према најсиромашнијим становницима престонице, Општински суд захвалио се Њ. В. Краљу и у име своје и у име оних којима је помоћ намењена. Та је захвалност за цело и захвалност целог Београда своме љубљеном и јуначком Краљу. Прилози у новцу прикупљани су преко Општинске штедионице. Том методом прикупљања омогућена је апсолутна контрола над утрошком прилога, као и тачна евиденција свих прилагача. * % * Пред божић сваке године поставља се питање пред Општинску управу не само у коме облику да се помогне сиротиња о празницима и како да се изврши прикупљање прилога од грађанства, него и на који начин оргаиизовати поделу помоћи и у новцу и у дрвима и у оделу, јер то су три најосновније потребе најсиромашнијег света. Проблем није лак кад се има за циљ да се постигне што већа справедљивост, да се погомне тамо где треба и коме треба. Служећи се искуством из прошлих година када се помоћ у дрвима делила преко одборника, а помоћ у новцу у једној општинској канцеларији, или када се и једна и друга врста помоћи делиле код цркава за дотичну црквену територију, Општинска управа је овога пута прихватила један нов комбиновани систем који се показао врло ефикасан, далеко ефикаснији него у прошлости. Можда у томе систему треба усавршавати неке детаље, али систем као такав показао се неоспорно добар. Остаје да се у току времена организација допуњује и усавршава на основу искуства стеченог у овој години. Битна карактеристика овога система састоји се у децентрализацији посла и комбинованом начину поделе. Децентрализација се огледа у подели Београда на реоне и у давању помоћи сиротињи по тим реонима. Комбиновани начин поделе састоји се у томе што није употребљен само један начин, подела преко комисија, него је помоћ дељена и на друге начине, и то: преко Централног уреда за заштиту матера, деце и младежи, преко Фондова сиромашних ученика основних школа и преко појединих хуманих друштава и