Opštinske novine

Стр. 76

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

бом. Али кад пораст цена, нагао и превисок, дође више, далеко више као резултат незајажљивих профитерских апетита, а несравњено мање унутрашњих економских потреса, онда се у највишем интересу државе, народа и расе мора енергично устати против њега. Онда мора да устану масе на протесним митинзима, корпорације, муниципије, и на крају, сама држава. Где су масе апатичне за ову врсту економске борбе — онда је ту општина, као ближа народу и еластичнија од државе. Нема и не постоји никакав државни или национални интерес да се друкчије поступи. Прилике су данас бар у том питању у једном бољем положају него пре ратова, што се ни о оном ужем, партијском, интересу више не води првенственог рачуна. Најзад, чак и кад би се о томе и водио првенствени рачун права бирачка армија је међу 250.000 београдских потрошача хлеба, угрожених и здравствено, и материјално скупим и нехигијенским хлебом! Цена хлебу ових дана скочила је релативно у свима градовима Југославије, па природно и у Београду. Само што је скок цена у Београду био најнеприроднији, јер је са два узастопна потеза донео поскупљење хлеба од 1 динара по хлебу. Наглост овога скока и висина његова запрепастила је позване кругове. Ми смо, као комунални орган Београда, одмах подигли преко ,,Београдских општинских новина" свој протест и аларм, који је наишао на пуно прихваћање и јавности и званичних комуналних власти.

У последње време цена је хлебу у већини наших градова почела нагло да скаче. Нарочито у Београду и Загребу. И кад се објективно уђе у испитивање тих наглих пораста, никада се не може наћи довољно економских разлога за умиривање побуњене савести. И што год се више улази у основне компоненте, које опредељују цену — све се мање долази до објашњења! Једна необјашњива анархија влада тим односима. Нити се зна зашто је скок цена тако висок, нити се може довољно објаснити ова разноликост у ценама хлеба у разним југословенским градовима. Нити су ту искључиво у питању транспортни трошкови, ни понуда и тражња, ни висина цене пшенице, ни радне снаге, ни висина цене брашна управо, има од свега тога помало, али ипак ни приближно толико да би се пред јавном савешћу могао да оправда оволики пораст цена хлебу...

Цене хлебу у нашим градовима на дан 18 фебруара 1933 године*

Град:

Бели хлеб 1

полубели 1 хлеб 9

*о О) ч X з Е О. =1

однос цена у процентима Примедба

Београд

С/1

4

3,50

100%

Слов. Брод

4,20

4

3,50

97.5%

овако повишене цене од 8. II1933

Крагујевац Слав. Пож.

3,75 4

3,50 3

96.6% 93.3%

бели хлеб као луксузан није таксиран печење белог хлеба похвално укинуто као недовољно здравог

Пожаревац

4

3,50

3

87.5%

црни хлеб од брашна N0 3

Ср. Митров.

4

3,50

3

87,5%

Бела Црква

4

3,50

3

о о "О Г00 Сомбор

4

3,50

3

87,5» 0

имају и црни хлеб за 2 50 дин.

Винковци

3,50

3

81.2%

Ужице

4

3

2,50

77.5%

Суботица Ваљево

3,50 3,50

3 3

2,50 2,50

75.0% 75.0%

црни хлеб од брашна N0 5, помешан са 20о/о кукурузког брашна

Сента

3

2,75

71.8%

црни хлеб од брашна N0 3 и ражни

* Савез градова, као врховни форум свих наших вароши. предузео је хитне мере да се законски предвиди максимирање иена хлебу као и овласте општине у извршивању истог. Писац овога чланка, као претставник Савеза градова, извршио је анкету хлеба у нашим градовима и израдио је потребне законске пројекте, које ће претседништво Савеза граЈ ;ова предложити надлежнима на озакоњење.

Какав економски разлог постоји да хлеб у Сенти или Ваљеву буде скоро за30% јевтинији него у Београду, и какав економски узрок постоји да хлеб у Љубљани буде за преко 60% скупљи него хлеб у Сенти?! За толику разлику у ценама не постоји ни један озбиљан разлог. Тајна ове појаве лежи у већим или мањим профитерским апетитима, и већој и мањој контроли власти или њеној пасивности да дозволи овим незаконитим апетитима да пређу чак и границе „легалне отмице." Где год има организованог надзора позване комуналне власти и једне планске и рационалне комуналне политике — ту се ови апетити своде у сношљиве, ако не и нормалне границе. Изузетно Београд може слободно да подвуче, да је у погледу регулисања цена хлебу, ангажман комуналних власти увек био и јачи и свесрднији него протест београдских грађана, угрожених материјално несавесним скоковима цена. Н.пр. из стенографских бележака седница Опшгинских одбора још из 1889 год. види се да се на неколико седница. до дубоко у ноћ, борио ондашњ" ^-'штинсхи одбор: хоће ли цена килограму хлеоа бити 16

* Према анкетним подацима Социалног бироа Савеза градова Краљевин? Југославије.