Opštinske novine

Стр. 304 ња и ослобођења, Митрополит Михаило заслужио је да му Београд, као престоница Јужних Словена, ода ово видно и трајно признање. Одбор Општине града Београда на својој седници од 24 марта 1933 год. на мотивисани предлог одборника, г. Јована Гавриловића, једногласно је одлучио, да се досадашња Богојављенска улица назове улицом Митрополита Михаила.

Подносећи сво.ј предлог, одборник г. Јован Гавриловић истакао је значај Митрополита Михаила овим бираним речима: — У новијој нашој историји има доста заслужних лица — наших великана: владалаца, државника, архијереја, родољуба, једном речју твораца наше Краљевине Југославије. Ако би имена тих наших великих људи ређали по величини њиховог успелог рада ми би после Карађорђа и Милоша, Кнеза Александра Карађорђевића, Кџеза Михаила и Краља Милана, Краља

=== ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ Петра и сина му Великог Краља Александра, затим Ристића, Пашића и Гарашанина, по реду имали ставити и име великог српског јерарха Митрополита Михаила, ту најсветлију појаву на небу Српске цркве после Светог Саве. Није ми, господо одборници, намера да Вам говорим о Митрополиту Михаилу, то су други рекли и рећи ће историја, но само хоћу ово да поменем: Митрополит Михаило, послат је од Митрополита Петра у велику братску Русију да се школује и спрема за службу своме народу. Остаје тамо дужи низ година. Са одличног успевања у науци, вољен у Русији, брзо је пао у очи тамошњим меродавним. Што се више бавио и успешно школовао, тим је више веза, познанстава, пријатељства моћних фактора Велике Русије текао, чему је нарочито тежио, знајући шта ће све његовом народу и цркви требати, те се тиме оспособљавао да му што боље послужи и одужи. Добро се спремио и срећно је све наде оправдао. Тако у ратовима за ослобођење и независност 1875, 1876, 1877 и 1878, Митрополит Михаило бива права и моћна веза између малене кнежевине Србије и моћне Велике Русије. Он неуморно дано-ноћно на све стране пише, моли, проси. За „циљ ослобођења" многе хиљаде, стотине хиљада, на познанство, заузимање тражњу, преко Митрополита Михаила, из свију крајева Русије стижу и он их упућује својеручно нашем Министарству финансија, као што говори постојећа архива. Митрополит Михаило први је претседник нашег Црвеног Крста. После 1883 године, он у Русији дели судбину емигранта са Пашићем. Пашић за своју државничку величину у погледу наше вере и народне цркве свакако да много дугује утицају, који је на њ чинио и учинио Митрополит Михаило, у времену заједничке емиграције и дружбе у великој, братској нам Русији. Господо одборници и браћо, Потомци суде дела великана; потомци се на узорним примерима уче патриотизму и служби своме роду; потомци су дужни признати сваком своје.