Opštinske novine

Стр. 166

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

правила да су сви грађани једнаки, и према томе управља своје послове. Никакви напади неће је поколебати у вршењу задатака. Нашло се и у Народној скупштини посланика, који су сматрали да им је једина брига да насрну на Београдску општину. Ако се сагледа у суштину тих напада, који долазе са разних страна, види се да они нису ни морални, ни поштени, ни исправни. У свим тим нападима, као црвени конац, провлачи се материјални интерес. Ми ћемо ићи својим путем и радити посао онако како треба да га раде савесни људи, а беспосличари нека грде и нападају како хоће. Београд је престоница ове државе и у њега се стичу са свију страна разне депутације и личности које треба дочекивати и Београдска општина мора да организује дочеке и банкете и ако су у питању гости државе, а не општине. У целом свету држава се стара за подизање престонице, а код нас је она до сад показала врло мало воље. Код нас држава не плаћа оно што дугује Општини, и што би, кад би било плаћено, сасвим изменило финансиску ситуацију Београдске општине. Општина плаћа разне закупе за државна надлештва и даје јој бесплатно земљишта за железничке пруге. Сада је на реду одузимање земљишта за железнички чвор. И ту ће држава одузети од Општине земљиште у вредности од најмање 50 милиона динара. Требало би да они који мисле о државним интересима, помисле мало и на Београдску општину и да јој у накнаду за ове жртве учине једну врсту рекомпензације, како би она могла одговорити својим дужностима и обавезама. У Београдској општини има службеника, који најсавесније врше своју дужиост, али има известан број разуларених службеника, који мисле да су стекли право и да могу да раде шта хоће и како хоће. Дужност је чиновника општинских да бране Општину и општинске интересе, јер.су то њихови животни интереси. Треба да упамте да су финансиске моћи грађана ограничене, и да може доћи дан кад ће се запитати из кога ће извора примити плату и од чега ће живети. У Буџетском одбору и на конференцијама овај предлог буџета је смањиван и уложени су велики напори да се он уравнотежи, и он се данас подноси општинском Одбору, да га одобри. Гласајући за овај буџет, сматра да чини своју дужност према Београдској општини и њеним грађанима. Одборник г. Аца Динић у своме говору истиче да је у изради овога предлога буџета, Буџетски одбор био руковођен савешћу својом да донесе један реалан буџет, који ће општинске приходе и расходе реално распоређивати. Прошло је много времена док је дошло до састава овог буџета, јер је Буџетски одбор улазио у сваку ситницу, али је мо-

рао да пређе преко извесних позиција верујући, да то чини у интересу Општине и грађана. И ако је буџет овако микроскопски прегледан и израђен, Суд у своме експозеу предвиђа могућност, да се поред све реалности прихода они не остваре у овој години у означеном износу. То значи да Суд задржава право да у току извршења овога буџета коригује предложене расходе и ефективно их одобрава само у границама остварених прихода. Апелује на Суд да се држи ове изјаве у експозеу и у исто време апелује на чиновништво, које је слабо оцењено. У данашњим тешким временима ово слабо оцењено чиновништво треба да схвати свој положај и да у овој години поправи своју оцену и да својим радом помогне настојања општинског Суда и Одбора да се буџетирање изведе до краја нормално. Апелује на грађанство да помогне Општину до крајних граница. Београд је наша престоница, наша душа и наше срце и грађани имају да покажу да га неограничено воле. Чланови Буџетског одбора су најсавесније и са највећом вољом израдили овај предлог буџета и предлажу да се он једногласно прими. Одборник г. Бора Ђорић наглашава да крајна цифра буџета изгледа страшна и необавештене ће она свакако плашити, с обзиром на тешку финансиску ситуацију, али је дужност одборника да то необавештено грађанство, од кога треба убрати 362 милиона динара обавесте како је и зашто дошло до те тако велике цифре. Скоро половина целокупног буџета иде на отплату ануитета. То значи да су раније општинске управе, нарочито последње две све своје радове са којима су блефирале грађанство, изводиле на кредит. И сад долази ова општинска Управа да плаћа оно чиме су се те раније управе хвалиле. Замера општинском Суду, што ни.је одмах у почетку обавестио грађанство о финансиском стању у коме је затечена Општина, јер би онда било много лакше објаснити грађанству, зашто буџет мора бити оволики. Прошла општинска управа предложила је да се укине трошарина и тим својим поступком много се хвалила. За годину и по дана ова трошарина није наплаћивана и Општина је ту изгубила око 100 милиона динара. Да би ту суму накнадила морала је да врати поново трошарину и мораће да заведе још и неке таксе, јер она мора да одговара својим обавезама. Уговори, које је Општина закључивала, ишли су махом на њену штету зато што се није водило рачуна о томе како .су закључивани. Једна од тешкоћа Београдске општине јесте и њен проширени атар, који захтева велику изградњу површина под улицама и осталих потреба за грађанство, које је сиромашно и за које мора центар да носи терете. Пала је изјава од стране Суда да се неће ударати на чиновништво, али је наглашено у буџетском извештају да Општина неће трпети оне чиновнике, који то не заслужују