Opštinske novine
6*
Синиша Л. Сретеновић
СнгкОдеваље Веограда млеком
Несумњиво је једно од најважнијих питања, поеле хлеба и меса, проблем снабдевања Београда млеком. О томе су већ „Београдске општинске новине" у своје време доносиле низ стручних и компентентних чланака, као што је од стране истог Отсека Општине града Београда извршена и анкета на лицу места по овоме питању. Али, мислим да се једно овако нерешено актуелно питање, да би се дошло до жељених резултата, могло опет ставити на дневни ред. Према статистичким подацима Београд троши просечно око 50.530 литара млека сваког дана што би значило, ако би се узела просечна данашња цена од 3.— динара на литар, да Београд даје дневно за млеко динара 151.590.Млеко како се данас доноси на продају у Београд не одговара ни хигијенским условима нити даје за дадашње прилике задовољавајућу цену. Разлог је тај; што Београд нема своју централну млекару, општинску или приватну, из које би се београдско грађанство снабдевало добрим и јефтиним млеком. Код нас је, на .жалост, производња млека у рукама ситних сопственика који имају једну, две, три или највише десет крава и који према томе немају ни материјалних могућности за све оно што је потребно модерном млекарству. Даље, наше је млекарство у рукама људи, који не само услед незнања праве нехотично, можда, од доброг млека лоше, но су још већина од њих склони да у млеко сипају воду и скидају павлаку. У Београду је продукција млека распарчана на 300—400 људи, који нити имају каквог вишег појма шта је млеко, нити су у мо-< гућности, услед материјалног стања, да добаве потребне судове, апарате за одржавање чистоће, ладњаче, нити имају штале ни послугу, како то треба да буде. Млеко у Београд доноси већином земљорадник околних села и то; сељак који сам примитивно гаји један мали број крава за мужу, посредник који купује по селу млеко из разних руку и задруге млечне које постоје у врло малом броју. Млеко је најпогодније за живот и успевање многобројних микроба организма. Ти организми доспевају у млеко из самог животињског организма, или доспу с поља у канале
сисе. Исто тако дешава се, да тај малени свет за време муже доспе у млеко. Ту се у млеко невероватном брзином умножава тако, да један литар млека после 2—3 сата садржи неколико милијарди тих организма којих има, доласком у човечији организам, и штетних проузрокују разна оболења као тифус, туберкулозу и др. Ова се оболења јављају највише код одојчади. Поменути организми састоје се највећим делом из бактерија, које ни мало нису шкодљиви, но шта више они су потребни као садржај ^ра, киселог млека и других млечних производа. Врло често се дешава да шкодљиви т.зв. патогени микроорганизми доспу у млеко, ТТГЦ' РјК ВРР1 1 Чгрј
Контролисање млека у Београду било од болесне краве, било приликом манипулизације с млеком док не доспе на сто потрошача. Срећа је та, што се већином млеко доноси у организам тек онда пошто се изложи високој температури на којој цео тај ситни свет угине. Из овога се види од колико је важности познавање микробиолошких особина млека. Још кад се има на уму, да код нас за сада никаква врста фалсификовања млека није тако по здравље потрошача опасна као млеко нерационално манипулисано, — нечисто млеко. Велики градови на западу обраћају нароЧиту пажњу на људе који се занимају производњом млека, траже од њих извесно знање