Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 451

радника, него н много ширих кругова грађанства. У ком облику се станбено питање поставља код нас? Кроз коју актуелну фазу оно пролази у овоме моменту? Је ли оно подједнако постављено за сва наша насеља? Паушално се на ово питање не може одговорити. Одговор за сада има само један: потребно је извршити врло опширна и темељита анкетирања свих наших станбених односа, да би смо добили једну заокружену слику правог стања. Анкетирање које треба извршити мора бити ауторитативно. Зато њега и може да изврши само општина; ради што лакшег извођења уз припомоћ приватних и аутономних социјалних корпорација и синдиката. Анкетирање треба да обухвати: величину станова и број настањеника у њима; величину кирије у упоређењу зараде кирајџија; поболевање, помор и узроке и просечну старост грађана у појединим становима. Посао влро велики. Али како би комунална политика морала да буде социјална политика, и како социјалне политике не може бити без познавања живота грађана, који чине комуналну заједницу, то се опсежно анкетирање станбеног питања и свега онога што је непоседно за њега повезано, намеће као насушна, неодложна потреба вођства наше комуналне политике. Тешко друштву које незна, нити хоће да зна да у његовој средини огроман, можда претежан број грађана нема где да се спусти после напора дневнога рада, да нема где да се освежи и одмори, јер им стан личи на јазбину и пакао. Утицај стана на здравље О станбеном питању ми смо опширно писали у једном од прошлих бројева часописа „Београдских опшгинских новина" (бр. 2 од 1932). Скрећемо пажњу на то, јер нећемо овде да се понављамо. Али док смо тамо обратили поглавиту пажњу планској акцији, која би утрла пут и отворила могућност да се приступи планској грађевној акцији широких размера, овога пута желели би смо само да подгрејемо јавни интерес извесним податцима о значају овога питања. Када је д-р Кох пронашао бакцил туберкулозе, он се није задовољио самим проналаском, него је одмах легао на посао да нађе под којим погодним условима он се развија, и даље, под којим околностима се против њега може успешно борити. И већ 1901 године, на конгресу противу туберкулозе, он своја истраживања формулише тврђењем: да су пренатрпани станови, становп влажни и без светла, легла клица туберкулозе.

Код нас до сада нису детаљно и савесно анкетиране наше станбене, итд. прилике свих наших градова. Па ипак, вешт јавни радник који би могао да падне макар и са Марса, лако би се могао оријентисати о свему кад би затражио само податке о смртности од туберкулозе. Смртност од туберкулозе је најсигурније мерило социјалног благостања једног народа •—- а стан спада на прво место као утег на кантар о благостању и економској, социјалној и физичкој култури једног народа. Ево једна мера: смртност од туберкулозе 1929 године је износила на сваких 10 хиљада становника у Данској до 11, Шкотској и Немачкој до 12, Шведској и Швајцарској до 15, Италији и Шпанији до 16, Аустрији и Чехословачкој до 19, Француској и Норвешкој до 20, а у Југославији до 31. Маџарска нас је једина наткрилила са 32,4. То је просек за целу

Анкетирани станови: Са Зеленог Венца (собица и кујна по 400 дин. месечне кирије)

земљу. А подаци за Београд су следећи: 1902 године 63,5 1904 — 84, 1906 — 72, 1907 — 85, 1908 — 68,8, или просечно 1900—1910 86,7. После рата стање се поправило: 1926 — 48, 1928 — 58. Д-р Фрајденберг је истраживао везу између стана и смртности од туберкулозе, па је дошао до података који су врло интересантни по томе, што се смртност под извесним околностима — подаци важе за град Манхајм — подудара са смртношћу од туберкулозе у Београду. Он је станове поделио у пет категорија и добио ове резултате: Стан од Смртност 6 соба и више 10,3 4—5 соба 22,2 1—2 собе са мање од две особе 23,4 1—2 собе са две до три особе 34,0 1—2 собе са преко три особе 42,2 Чим више лица у једној соби — тим већа смртност! У једној до две собе, где живи више од три особе, смртност је скоро два пута већа него у истом стану, где су мање од две особе.