Opštinske novine

Стр. 460

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

становништво београдско, које преставља 85% од његове целине. Према статистици града Лајпцига из 1900 године, за стан просечно није ишло више од 10.73% прихода месечно. Максимална цифра, која је пре рата била одвајана за стан, није прекорачивала 1/4 радникове месечне зараде. Хуманиста Флеш се ужасавао, кад је на пример утврдио, да је 1880 било случајева где је кирија за стан износила 30 од укупно зарађених око 80 марака месечно. Фрезе констатује да радник у 1893 од 300 радних дана за стан даје 43,3 дана, а у 1903 49,6 дана у години, или 14,47% од зараде. Повећање процента од радничке наднице, који је отишао на стан, своди се на пораст радничких надница и на знатно дизање нивоа живота радничке класе у предратном периоду уопште. Још

Анкетирани станови: Из улице Светозара Милетића

1904 године је Лајпарт на конгресу у Штутгарту утврдио да порастом радничких плата станови од 200 марака остају у великој мери празни, а заузимају се већи станови са киријом од 300 до 400 марака. И поред тога, дакле, што је проценат за кирију био већи, стварно је ниво радничког живота због повишених плата и реално побољшаног положаја њиховог био бољи. Изаратни случаЈеви односа између висине прихода и висине издатака за стан су обрнути. Истина је, да су кирије у неколико пале али су зато укупни приходи тога света пали V још већој сразмери. Индекс цена Радничке коморе утврђује следеће минималне потребе кроз месец дана: За породицу од за самца 4 члана за храну 236,31 708,93 за одело и обућу 168,27 437,51 за стан 174,86 349,72 за огрев и осветлење 71,60 143.20 свега 651,04 1639, 10% додатак 65,00 163,00 Укупно 716,14 1803,30

Под станом се овде подразумева само соба и кујна, дакле нешто што се у другом свету, кад 1*е V питању стан за четири члана, никако не би гмело да назове станом. Рачун је ван сваке сумње сувише скроман јер су потребе и самца и пооодице узете уистин\' минимално. А ипак је сума за најминималније издржавање мале радничке породице нарасла на 1800 динара месечно. Ноторно је, да просечне плате београдских радника не износе не 1800, него једва око 1000 динара месечно. И кад се од потребне суме у износу од 1800 месечно мора да прави компресија, онда се смањења врше на свима могућим и немогућим! — позицијама. Међу ,,могуће" позиције спада и храна, јер људи имају право да буду гладни; и одећа и обућа, јер људи има1 "у право да иду у поабаном оделу и полубоси; и огрев и'осветлење јер они зими могу да се грче од зиме и да седе у мраку. Али не може бити уштеде на стану; њега морају да плате, јер не могу бити без крова, па макар 'били и без леба и 'без кошуље. А у колико је компресија на свима странама већа, у толико је издатак за стан неподношљивији. ' Ако се од једне месечне плате. прихода, зараде, која износи на пример 4000 месечно, дадне 25 или 30% за стан, онда то још увек значи социјално толико тешко зло, као кад се од плате, која месечно не премаша 800 или 1000 динара, мора да одвоји 20, па чак и 50% за стан. Јер од 4000 динара још увек остаје за подмирење физиолошког и културног минимума, док од оног маленог месечног прихода и најмања сума преставља трагедију због њене недовољности у целини, да послужи за подмирење најнасушнијих биолошких потреба породице. Још једном истичемо: 1) недовољност малих станова у Београду, што се најбоље манифестовало у страховито високом помору од туберкулозе; 2) недовољност грађења иза рата, јер је на сваки иоједини стан просечно долазило по више од 10 лица, што значи више од две породице; 3) да су изаратни станови грађени неекономично, јер су прескупи и за 85% наших суграђана неприступачни због њихових високих цена. Као последица таквог стања дошло је: 4) да је читав низ великих станова месецима и месецима стајао празан; 5) да је дошло до банкротства великог броја власника великих грађевина са великим становима и прелажења тих грађевина у друге руке; 6) губици, који су неминовно морали бити претрпљени код великих грађевина и отписима до којих је дошло прелазом у друге руке довели су до смањења кирија у великим становима — али то смањење још увек није ишло до оне мере, да би они били присту-