Opštinske novine
Стр. 466
ОПШТИНСКЕНОВИНЕ
и корисне, нису довољне за решење станбеног питања. Станбено питање се може решити само систематском грађевном акцијом у којој би, илански, учествовала држава, општине, бановине, и интересенти преко својих задруга. Грађевна делатност је за ожнвљавање градске привреде од првореднога значаја. У толико више данас, јер се налазимо у приликама због којих би се морао одмах обновити стари закон о становима, са свима његовим конструктивним одредбама, које су одлична основица на којој се може много да уради. Да резимирамо једновремено све конкретне наше предлоге. Њих се може сврстати у три групе. У прву групу долазе принудне мере за утврђивање висине закупних цена становима и локалима. У другу групу долази израда задружног грађевинског законодавства. А у трећу групу долази грађевна делатност, т. ј. набављање сретстава за кретање грађевинарства. Све три групе чине у ствари једну целину. Прва група спада у ред горућих питања свакодневнице за масе грађана по свима нашим градовима и траже решење хитно, колико сутра. Друга мера је питање зрелости наше за конструктиван рад. А трећа групе претпоставља систематски рад од читавога низа година, за чије извођење би потребно било одмах приступити потребним предрадњама. Да сведемо: I. Принудне мере за утврђивање висине закупних цена становнма и локалима. 1. За станове и локале у старим предрагним грађевинама висина закупне цене да се утврди на предратној висини по паритету 1 према 10 или највише 1:11. 2. У новим изаратним грађевинама цене становима и локалима да се утврде са обзиром на стварне трошкове грађења с тим, да рента на уложени новац несме носити више од 4% а рок за амортизацију да буде 30 година. 3. Прекорачења овако утврђених цена становима и локалима да се кажњавају по закону о сузбијању скупоће. Казне да буду у висини вишкова за колико буду прекорачене нормално утврђене цене под 1. и 2. и 10% од нормалне цене.
II. Задружно грађевно законодавство. 1. Донети закон о оснивању грађевних задруга интересената који ће омогућити да два и више лица буду власници сваки свога стана у једној истој општој и заједничкој задружној грађевини, која може да има више станова. Из старога нашег закона о становима обновити његове конструктивне одредбе о заједничкој грађевној делатности државе, општине, и интересената преко њихових грађевинских задруга. III. Грађевна делатност — сретства. Основати општи грађевински фонд под руководством претставника државе, општина и грађевних задруга. Из овога фонда кроз првих 10 година дизати само и искључиво задружне куће по градовима и то у размери како то утврди сразмер прираста градова у становништву и несташица станова у њима. Доцније се из овога фонда може прећи и на, изградњу задружних кућа и по мањим местима и селима. Сретства Грађевног фонда набавила би се овим путем: 2. а) Државна хипотекарна банка да улаже у њега редовно сваке године по две трећине од оних сума, које издаје у сврху грађења у опште; б) увести специјалан разрез на непосредне пореске видове у износу од 100 милиона динара годишње, намењен искључиво задружној грађевној делатности; в) увести специјалан прирез на неизграђене грађевне парцеле по градовима, а нарочито у центру града; г) увести специјалан порез на луксузне станове у градовима; д) општине да буду дужне из редовних буџетских сретстава сваке године у одређеноме проценту од укупних својих прихода да уложе у грађевни фонд; е) у фонд да улазе казне за прекорачење нормалних цена локалима и становима, како су оне означене под I. 3) напред. 3. а) Задружној грађевној делатности да посвете озбиљну пажњу све општинске новчане установе; б) у Грађевни фонд обавезно да улажу расположива своја сретства све радничке социјално-политичке установе (осигурање у болести, пензионо осигурање, берзе итд.).