Opštinske novine

Стр. 514

општинске новине

по будућем Закону о становима, као и по прописима даиашњег Грађевинског закона; 9) Законском принудом натерати све градске општине, акционарска друштва, већа индустриска предузећа и фабрике, и уопште сви предузећа са уписаним капиталом од 10,000.000 динара па на више, да у остављеном року морају подићи станове за своје чиновнике, службенике и раднике. То исто да учине сва министарства за своје службенике. Ми смо сличну одредбу имали бар делимично и у ранијем Закону о становима, али је она остала без икаквих санкција. Постала је већ баналном она стара истина, да нема, можда, ни једне културне државе која је споообнија од нас да донесе паметне и слободоумне законе, али извесно да нема ни једне културне државе која је неспособнија од нас да своје паметне законе изврши и у живот спроведе. Читав низ наших добрих закона постали су фосили: њих је окаменила наша општа равнодушност! Пример су: Закон >о скупоћи, Закои о заштити радника, Закон о заштити деце, Закон о радњама и пуно других; 10) Нарочи^им низом законских бенефиција фаворизирати све врсте задруга за подизање станбва. 11) Законом легализовати тако звано хоризонтално власништво у вишеспратним палатама; 12) Омогућити да градске општине, а специјално београдска, закључе веће дугорочне инвестиционе зајмове за подизање малих, јевтиних и хигијенских станова за своје особље и сиромашно грађанство. Београдска општина од својих досадашњих општинских станова и локала прима око 2,000.000 динара годишње закупа. То је довољно да послужи као почетна амортизациона база за један дугорочни зајам од 100,000.000 динара. Овим зајмом Општина би могла у својој режији да подигне на својим плацевима читаво једно предграђе малих станова, типа Гарден-ситиа, са по два до четири стана у једној згради, или низ великих станбених зграда, типа бечких комуналних палата, и да од њих добије још који милион кирије, што би се уносило сваке године у новообразовани Грађевински фонд, у колико не би ишло за амортизацију инвестиционог зајма; 13) Законом предвидети, да се један део резерви Уреда за осигурање радника уплаћује редовно у Грађевински станбени фонд за подизање радничких станова; 14) Нарочитом високом станбеном порезом треба оптеретити осигуравајућа друштва ( која не учествују ни у издржавању ватрогасних отсека и чета, нити у сузбијању епидемија, а која асанацијом Београда имају

огромне финансијске добити, јер она знатно смањује морталитет; 15) Као што законом треба обезбедити сваком радном грађанину минимум станбене кубатуре и ваздуха, тако је социјално правично опорезовати у корист Грађевинскостанбеног фонда и сву ону кубатуру која прелази законом предвиђени максимум од једног становника. (Минимум би био 25 м 3 , а максимум би био 90 м 3 ); 16) Пре свега другог треба издејствоваги да се донесе напредан и социјално правичан Закон о становима, у коме ће се нормирати све ове и друге мере и предвидети најстрожије санкције. Поред осталог, овим законом не дозволити подизање великих грађевина, чији сопственици не изјаве да се унапред, без резерве, потчињавају будућој комуналној интервенцији своје општине.*) Нарочито је важно да ова законска одредба буде што строжија и прецизнија, јер ће се иначе несавесним капиталом и даље подизати у Београду палате бунарског типа, које су по својим мрачним и нехигијенским становима ужасније од римских инсула, кирајџијских касарни најжалосније врсте, којих је стари Рим, на стотину година пре Христа, имао око 46.000 и ту збио преко милион својих грађана нижег и средњег сталежа. Језиве станбене прилике у тим првим кирајџиским касарнама — инсулама — довеле су до колективне и крваве побуне њихових несрећних становника!... Поред Закона о становима, потребно је добити што пре и Закон о градовима са најширом компетенцијом градске власти I управног степена. Са разлогом се може очекивати да такав један напредан закон заведе нов ред и у комуналним финансијама, и градским општинама у њиховој грађевинско-станбеној политици да новог полета. Градовима треба дати пуну слободу комуналног и социјалног рада. Нека наступи њихова жива утакмица у извођењу комуналних програма. Она је основица напретка и расног поноса. Нека се они утркују и у изналажењу нових и рационалних реформи на пољу социјалне политике. То ће бити знак њихове дораслости својим високим дужностима. Станбени се проблем не може решити ни самим законодавним путем, ни обичним декретирањем, ни административним мерама. Неоспорно и ове су мере потребне ради комплетирања акције, али се изнад свега тражи директан ангажман општине у изградњи малих и хигијенских станова у комуналној режији.

*) У последњем моменту морали смо због недовољног простора, да избацимо из ове етудије шест посебних поглављ.а, која ће^мо накнадно унети у књигу о станбеном питању. Писац.