Opštinske novine

Стр. 526

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

дужан је он да полаже пријемни стручни испит, независно од висине његових школских квалификација. § Стручне испитне комисије именује бан, односно Министар унутрашњих послова, а на мотивисани предлог градског одбора. § Градски службеници не могу имати мању плату и остале принадлежности од државних чиновника одговарајућег положаја и групе. § Сваки је градски службеник дужан, да статутом прописаним испитима докаже своју стручну спрему; да ажурним свршавањем послова посведочи своју службену вредноћу и својим законски правилним радом покаже не само подобност за рад, него и своју високу свест о савесном вршењу поверене му комуналне дужности. Последње две околности утврђује оцењивачка комисија у смислу § овог пројекта, а прву околност утврђује одређена испитна стручна комисија. § Градски службеници систематизирају се према годинама службе и оцени надлежне оцењивачке комисије, на истим принципима као државни службеници и чиновници грађанског реда. Градски службеник, оцењен одлично или врло добро у свима правцима, аутоматски добива један степен више по истеку сваке две и по године ефективне службе; а оцењен добро добива тај степен напредовања по истеку сваке треће године ефективне службе. Службеник оцењен са слабо задржава се од овог периодског напредовања. § Комисију за оцењивање градских службеника бира сваке године унапред градски одбор на својој пленарној седници. У ову комисију улазе по један члан градске управе, један одборник, два виша градска службеника — које предлаже месно удружење градских службеника — и као референт шеф отсека у коме респективни службеник ради. § Градски службеници деле се: на градске службенике и чиновнике, и више градске чиновнике. Под „вишим градским чиновником" имају се разумети сва она звања која се као виша буду предвидела градским стутутима као звања: директора дирекција, саветника, шефова и подшефова одељења, отсека и одељака, референата, секретара итд.

§ Градски административни службеници могу постати вишим градским чиновником пошто стекну пет периодских повишица — степена, а положе испит за вишег градског чиновника. Градски инжињери и архитекти, лекари и хемичари, адвокати и судије, као и све друго стручно особље, за које су потребне више универзитетске или уопште изузетне стручне квалификације, ослобођени су од полагања испита за вишег градског службеника. Ти градски службеници са универзитетском или изузетно стручном спремом постају виши градски чиновници после треће периодске повишице—степена закључно. § Градски службеници стичу аутоматски право на сталност после три ефективне године општинске службе. Ниједан се градски службеник не може отпустити ако је стекао право на сталност сем у случајевима предвиђеним овим законом (пресудом дисциплинског или кривичног суда или трогодишњим узастопним рђавим оцењивањем). На случај прелаза из једне општине у другу, стечено право на сталност градског службеника признаје се. § Исто тако градски службеници — који су стекли сталност — не могу бити удаљени са свога звања и положаја и упућени на рад у друго звање, сем у следећим случајевима: а) ако се његово звање, односно положај статутом укине; б) по личној молби или унапређењу; в) по налазу комисије за оцењивање службеничке способности, радености и вредноће, и г) по кривичном поступку или оснаженој дисциплинској пресуди. § Дисциплински суд за градске службенике је редовни управни суд у градовима, где он постоји; а у градовима где не постоји бира се дисциплински суд, и њега сачињавају: један судија варошког, односно окружног суда, један виши градски чиновник тога града, један претставник Удружења градских службеника и два општинска одборника. Противу пресуде дисциплинског суда за градске службенике има се у завршном степену право жалбе Државном савету. § Градским службеницима признаје се годишњи одмор, који се с обзиром на године проведене у служби, креће од 15—45 дана годишње.