Opštinske novine

Козмунално-социална хроника:

ИзвештаЈ о раду Централног одбора за иомагање незапослених радника и намештеника у Београду

УВОД Свеопшта привредна депресија, од које пати човечанство већ неколико година, није поштедела ни нашу претежно аграрну земљу. Њоме су погођени сви друштвени редови од највишег до најнижег, али нико није изложен страшнијим последицама кризе од радника и њихових невиних породица. Прошлогодишња грађевинска сезона дала је зараде само једном делу радника, и само су они могли са извесним резервама, ма како скромне биле, дочекати зиму. Све остале професије, м,еђу којима се нарочито истичу типографи, приватни намештеници, радништво текстилне индустрије и други, са крајњим исцрпљењем дочекали су прошлогодишњу зиму. Један велики број људи, који су издржавали своје породице запослени у сопственим предузећима, ситне занатлије, нижи чиновници по приватним и јавним установама, избацила је криза на улицу. Проблем исхране тога света, остављеног самом себи, постао је прошле зиме актуелниЈИ него икад раније. На њега су морале обратити своју пуну пажњу и јавне и приватне установе хуманог карактера. Проблем се компликовао и фактом да је Београд престоница која, природно, привлачи раднике из унутрашњости у циљу запослења; он је у исто време и велики саобраћајни центар, кроз који пролазе радници из разних крајева земље тражећи посла. И тим људима, док се налазе у Београду, требало је обезбедити бар парче хлеба. Та изузетно тешка ситуација осетила се једновремено и спонтано и код јавних и приватних установа и удружења. Било је и најповршнијем посматрачу до очигледности јасно, да више није довољна похвална акција друштва „Насушни хлеб", нити неорганизована интервенција приватних и јавних установа, која се, годину дана раније, манифестовала у стварању две кујне за исхрану незапослених, једну организовану од стране Месног одбора друштва Црвеног крста за кварт Варошки, а другу организовану од стране Друштва за помагање сиротиње и сузбијање просјачења. Сјединити све снаге у једну, организовати и координовати посао и јавних и приватних установа у циљу исхране

оних, који хоће да раде али рада не могу да нађу, створити једно тело ас! ћос, које ће се старати о исхрани радника и њихових породица на целом подручју вароши Београда, то је била једина могућност ако се хтела дати пуна мера у овим изузетно тешким данима по радништво и сиротињу у опште. Свака другојачија комбинација била је осуђена на локалан успех. И што је нарочито важно, децентрализован рад створио би могућност злоупотреба од стране оних који се помажу. Потреба централизације у прикупљању сретстава наметала је и потребу контроле при издавању хране и дељењу помоћи. А за извођење тога плана требало је организовати нарочити апарат којим није располагала ни једна установа у Београду. Непосредна иницијатива потекла је од Фонда за стварање и одржавање радничких установа, који је сазвао конференцију за 10 октобар прошле године, на којој су узели учешћа, поред сазивача, Централни одбор за посредовање рада, Јавна берза рада, Месни одбор Црвеног крста за кварт Варошки и Радничка комора. Под претседништвом г. Добре Богдановића, потпретседника Општине и претседника поменутог Фонда, ова је конференција, поред констатације опште ситуације у којој се налази на прагу зиме незапослено радништво са својим породицама, дошла до следећих закључака: 1. — Потребно је постарати се за исхрану оних становника Београда, као и оних који су у пролазу тражећи посла, који ће услед мртве сезоне рада и несташице зараде бити изложени опасности глади. 2. — Помоћ давати само у доброј и укусној храни. 3. — За почетак организовати кујну у просторијама Мушког радничког склоништа, а доцније, према приликама и сретствима још једну или две у другим крајевима Београда. Од ова три принципа постављена на првој конференцији, који су доцније допуњени у толико, што је одлучено да се поред исхране радници помогну оделом, обућом и огревом, ако буде прилога у тој форми, није се одсту-