Opštinske novine

Стр. 532

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

ње сретстава и 2. — исхрану незапослених радника и намештеника. Ово друго поглавље дели се опет на два дела, на издавање легитимација и бонова за оброке незапосленим и на рад кујни. На крају се, после закључка, даје коначно стање благајне. 1 — ПРИКУПЉАЊЕ СРЕТСТАВА Из рачуна расхода и прихода види се да укупно примање Централног одбора износи суму од динара 725.562.65. Порекло овога новца је двојако. Од државе, општине и других јавних и приватних установа добивено је укупно 614.000.— динара, а остатак од динара 121.562.65 сакупљено је од поЈединаца и приредаба. I Помоћ од државе дошла је у време када је Централни одбор био у велико развио своју акцију за прикупљање сретстава и исхрану незапослених. Централни одбор добио је своју дефинитивну организацију на седници од 26 новембра 1932 године, а Правилник за спровођење у живот Закона о накнадним и ванредним кредитима од 50 милиона динара ступио је на снагу тек 31 децембра. На основу тога Правилника обратио се Централни одбор на Министра социјалне политике и народног здравља г. Пуцеља, и преко свога потпретседника г. д-р Л. Ристића и секретара г. д-р Ђ. Ђуровића, изложио му усмено и писмено рад и резултате рада Централног одбора. По тој претставци донесено је решење по коме се сума од 414.000.— динара намењена за исхрану незапослених у Београду даје Централном одбору преко Општине града Београда. И ако је Министров налог за исплату издат средином јануара ове године, Општина је новац примила тек почетком априла и предала га овом одбору 6 истог месеца. Још пре тога времена Централни одбор је био исцрпео сва расположива сретства и да није добио позајмицу од 100.000.— динара од Фонда за стварање и одржавање радничких установа, био би приморан да обустави рад. Кад је узета иницијатива за стварање Централног одбора рачунало се на помоћ државе, али се претпостављало, с правом, да Централни одбор и сам мора располагати сретсгвима довољним за почетак рада и показати резултате који улевају пуно поверење у предузету акцију. То је поверење требало створити делима и код претставника државне власти и код других установа, организација, па и саме публике на чију се помоћ морало рачунати. Иницијатори ове племените и данас можемо рећи успеле акције, одмах, још на првом састанку, створили су основни капитал од динара 90.000.— за отварање једне к УЈ не У згради Фонда за стварање и одржавање радничких установа.

Новац су дали: Фонд за стварање и одржавање радничких установа, дин. . . 30.000.Месни одбор Црвеног крста за кварт Варошки дин 30.000Радничка комора дин 30.000.У току наредних седница ове суме су знатно повећане и нове добивене тако, да је од приватних и јавних установа коначно примљено: Од Општине града Београда, д. 50.000.Од Фонда за стварање и одржавање радничких установа, дин. 40.000.Од Радничке коморе, дин. . . 50.000.Од Јавне берзе рада, дин. . . 30.000.—■ Од Месног одбора Црв. крста, за кварт Варошки, дина ра . . . 30.000.Укупно динара: 200.000.што са помоћи примљеном од државе чини свега 614.000.— динара. Општина је поред горе означене помоћи у новцу ставила на расположење Централном одбору просторије своје зграде у Вишеградској бр. 2 за потребе канцеларије за издавање легитимација и бонова за исхрану, два своја чиновника, која су радила у тој канцеларији од 22 фебруара до 18 априла 1933 године, када су кујне обуставиле свој рад, и једног трећег чиновника, г. Саву Павловића, који је отправљао дужности деловође и књиговође Централног одбора од 24 децембра 1932 па све до данас. Поред тога Општина је дала за потребе појединих кујни 18 м 3 дрва. Радничка комора поред суме од 50.000.динара у готову, дала је, по одлуци ужег одбора од 16 децембра 1932 године, два чиновника за организовање канцеларије за издавање легитимација и бонова у Вишеградској ул. бр. 2 и једног служитеља. Фонд за стварање и одржавање радничких установа, поред свога прилога у суми од 40.000.— динара, ставио је на расположење Централном одбору кујну и трпезарију у Мушком радничком склоништу са потребним намештајем, посуђем, огревом и осветљењем. У Фонду је била и канцеларија за деловодство и књиговодство одбора. Друштво за помагање сиротиње и сузбијање просјачења издало је о своме трошку од 5 јануара до 18 марта тек. год. за које је време радила кујна за исхрану незапослених, коју је друштво организовало, 6.240 оброка топле хране, о чему ће бити подробније речи у даљем излагању. Друштво „Насушни хлеб" изјавило је од првога дана готовост, да даје незапосленим радницима, које му упути Централни одбор, хлеб из својих сретстава, дакле не тражећи никакву накнаду ,и оно је то своје обећање и одржало.