Opštinske novine

Д-р Радмило Белић

Основи општинске организациЈе по новом закону о општинама

Општинске финансије и надзор државне управе Општинске финансије имају за предмет руковање приходима од општинске имовине и општинских дажбина. Под руковањем прихода треба разумети уопште изналажење и расподелу прихода на разне комуналне потребе. Утврђени план и расподела тих прихода за известан део времена назива се буџет. Буџет је огледало општинских финансија и у њему су конкретизоване главне смернице комуналне политике. Зато код општинских финансија треба нарочито обратити пажњу какву је закон предвидео надлежност у погледу саставлзаља и одобравања буџета, какву је власт дао управи у погдеду управљања и располагања општинском имовином, и, најзад, какав вид дажбина општина може установљавати и по чијем одобрењу. То су три најглавнија питања која закон мора да реши кад је реч о општинским финансијама, Општинску имовину сачињавјау сва некртена и покретна општинска добра и права. Закон то назива „основна општинска имовина", и прописује обавезно установљење инвентара те имовине, чију је исправност дужан општински одбор сваке године да проверава, (§ 92 Закона о општинама) а сваки члан општине има права да га прегледа. Деловима основне општинске имовине може се располагати само уз пуну накнаду вредности. Поклон се може изузетно учинити у једном случају: када се поклоном иде на то да се задовољи општи интерес. За правоваљаност таквог поклона мора да се стекну ова три услова: 1) да се поклон врши за опште корисне циљеве, 2) да о том акту има бан повољно мишљење и 3) да га одобри министар финансија. Иначе од основне општинске имовине општинска управа може употребити само приход. Из основне општинске имовине могу се исплатити дугови само по одобрењу бана, и та изузетна вредност мора се по утврђеном плану, који опет одобрава бан, вратити окрњеној основној имовини из општинских прихода. Законодавац настоји свим силама да основна општинска имовина остане недирнута. Што се тиче изналажења општинских прихода, закон предвиђа више и разноврсне

IV изворе. У главном и редовно општински се приходи јављају у облику приреза, таксе и трошарине (и трошарина је једна врста таксе, с том разликом шго она не преставља услугу за услугом). Изузетно може општина рачунати на приходе од фондова, од зајмова који треба да представљају неку врсту антиципираних прихода, и од субвенција. (Држава је у извесним случајевима дужна да притекне у помоћ у виду сталних или привремених субвенција општинама које су сиромашне и у тешким финансијским ситуацијама). У општинске приходе долазе и приходи од општинске основне имовине. То су приходи од закупа општинских плацева и зграда; приходи од разних покретних вредности (акција итд.). Општина може у извесним случајевима да рачуна и на приходе својих предузећа. Закон наређује да општинска предузећа, која не служе јавним интересима, морају да донесу толико прихода колико је потребно да се покрије камата и амортизује $ одређеном року капитал (§ 106), а вишкови могу али не морају да се остваре. Код предузећа која служе јавно-правним интересима, приходи не морају покривати расходе. Закон не набраја која се предузећа имају сматрати да служе јавно-правним интересима, али се то може ценити по циљу којима општинска предузећа служе. Предузећа за снабдевање грађанства водом, електричном струјом, несумњиво да служе општим интересима те према томе од њих се не сме тражити добит по сваку цену, него треба тражити да се приходи на неки начин уравнотеже између финансиске потребе за покривање расхода предузећа и амортизације капитала и потребе грађанства за што јевтинијом струјом и водом. Свим тим приходима општина покрива своје расходе, личне и материјалне. Расподелом прихода општина треба да тежи да задовољи економске, социалне и културне потребе свога подручја. Како ће и колико те потребе да задовољи, општина то утврђује у једном унапред израђеном плану, који се зове буџет. У буџету мора тачно да се назначи колико и за које потребе има да се утроши од општинских прихода, као и да се предвиди и највероватнији износ прихода и