Opštinske novine

Стр. 716

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

на сред Дунава, постоји Ада Хуја, са лепим простором од 70 хектара, погодно такође за какву се хоће потребу — сточни трг и модерна кланица великог стила. Па и огроман базен између Земуна, Бежаније, Дунава и Саве, кога просецају два пута — железнички и путничкоколски са најмодернијим и најсавршенијим мостовима — објекат је од особите важностн за проширење и даље изграђивање Београда, као престоног града. У везн овога животна је и свестрана потреба подизање кеја од савског железничког до дунавског железничког моста. Подизање овога кеја на означеном простору, једна је од највећих потреба наше трговине и будуће индустрије, као и за остали културан и напредан живот једнога престонога града, који сад ужива најлепши ауторитет и у земљи и на страни. По ослобођењу и уједињењу, било је очекивати, да ће велика наша Краљевина похитати, да обилато помогне подизање и изградњу свога престоног града, те да он што пре постане оно што треба и што мора да буде и што свестрани и укупни интереси целога нашега народа и његовога Краљевства изискују. Али, на жалост, Београду од уједињења, велика, слободна и независна Краљевина Југославија није до данашњега дана дала ни онолико колико би му дала предратна Србија. Чак шта више Београд је ометан у свом изграђивању, јер је читаве милионе плаћао, и плаћа још и данас, кирије за разна и многобројна државна надлештва и установе. Трговина не само што није помогнута да се развија, но је упућена^нежељеним путем, који не води до"бру. Индустрија стоји још горе, јер од постанка наше новоуједињене Краљевине, поред свију наведених погодности, није подигнуто, готово, ни једно индустријско предузеће у Београду и његовој непосредној околини. А на поменутим објектима, који опкољавају Београд и које смо навели, није досад, што рекао наш народ, ни будаком, ни мотиком ударено и ко зна колико ће још чекати па да се и на њима отпочне радити оно што морални и материјални интереси нашега Београда и наше земље изискују. Ми смо свесни да се у данашње време нема потребних сретстава, да се изгради што је потребно и што смо напред додирнули, али смо свесни и тога, да би државни меродавни кругови и фактори, ваљало овим питањем да се позабаве и да се постарају да код наших пријатеља нађу капитале и капиталисте, који би у Београду — његовој непосредној околини—подигли потребну нам индустрију, изградили поменути кеј и уредили поменута острва на Дунаву и Сави. Меродавни државни и комунални фактори треба да се споразумеју о томе шта у овим пословима припада држави а шта општини. Ми све ово напоменусмо у жељи, да надлежни о овоме промисле и предузму што треба и што могу, те да се нешто и у овом погледу уради.

А даље желимо да истакнемо примера ради и неколико основних дужности које држави припадају у погледу подизања и изграђивања Београда, као престонога града, и то ван онога што сам напред подвукао. II Изграђивање Београда И наш Београд, као и сви престони градови у свету, не припада самом себи и само својим грађанима. Изградња Београда великим делом припада држави, јер је он глава државе и понос Нације. Београду је историја поверила остварење наших националних идеала. Он је одређену му историску улогу одиграо на потпуно задовољство читавога нашег народа у свима деловима наше Краљевине. И према томе, држава се, као народна целина и моћна чињеница, мора бринути за изградњу Београда. Ваља споразумно подвући шта је у Београду дужна држава да изгради, остављајући општини да она изграђује једино оно што је искључиво њој и њеним грађанима потребно и намењено. У суштини држава, као економски јача чињеница, ваља не само да изгради и подигне све зграде за потребе њених надлештава и установа, већ и да обилато помаже Општину да и она изгради и подигне све оно што у њену надлежност спада. То диктује велики интерес Београда као престонице. Али, овога пута задржаћемо се само на основним дужностима државе у изграђивању своје престонице. У област овога основног питања: шта је у Београду дужна да сагради држава а шта Општина — нису до данас улазили ни држава, ни општина, и зато је Београд још и сувише далеко од онога што треба да је и мора да буде. Мени је овим написом, кроз наш одлични часопис „Београдске општинске новине" — за који су највећи умови Европе подвукли да нам чини част — намера, да меродавним државним факторима, као и надлежним у општини, обратим пажњу на ово крупно питање. Жеља ми је, да се овим питањем, у основи тако замашним, позабаве сви одлучујући фактори и са једне и са друге стране. Зато сам рад да овим изазовем дискусију кроз часопис Београда, и да заинтересујем стручњаке, државнике, сенаторе, народне посланике и политичаре у опште, да се по својој надлежности и своме позиву изјасне о овоме, по моме мишљењу врло крупном питању, које дубоко засеца и у моралне и у материјалне интересе, не само Београда, већ целе наше земље. Па не само изјасне, но и живо настану, да се у овоме питању што пре и што повољније и циљ постигне. После свију ових напомена, ја узимам слободу, да се као скроман јавни радник — и још скромнији политички човек из београдске ко*