Opštinske novine

Стр. 366

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

купљена нарочито у душама деце сурових родитеља. С друге стране наилазимо у дечјој психи и понашању на елементе и читаве комплексе нежности и алтруизма. Жива фантазија детета, нахрањена лепим садржајем бајки, буди тежње за велике социјалне и алтруистичке активности. Социјална осећања долазе код деце кадгод до најлепшег изражаја. Ови социјални инстикти долазе наслеђени са сумом других, често сасвим супротних инстиката. Дубока вредност ових социјалних инстиката веома се лепо огледа у дечјем удруживању и многим њиховим заједничким играма. За душу детињу све је интересантно и све претставља проблем. И месец, кога жели да дохвати својим ручицама; и куца, коју жели да загрли; и простор, у који жели да се баци и да скочи. На сваку нову појаву мало и здраво дете реагује са интересом и радосно. Дете се радује свету и животу. Ведро отвара очи на сваку боју, а пажљиво окреће главу на звук. Све су то елементи, из којих се могу конструисати виша естетска осећања, радост и животни оптимизам. Ова виша естетска осећања престављају праву вредност цивилизације. Из ових осећања граде се уједно нити вишег социјалног живота. А већ при раном подизању детета треба миСлити на ове више животне вредности. Живот са свима својим вредностима мора далеко да зрачи изнад материје. Дар живота може да се развије и изваја до неслућено финих облика, из којих зраче и светле осећања величине, благости и дубоке среће. Тако се стање ствара са високом цивилизацијом. А путеве за овакво стање цивилизације треба крчити још од раног подизања и неговања малог детета. Мало дете нема развијена естетска осећања. Дете је способно само да непосредно осети чулна задовољства. Али ова задовољства чине основу и полазну тачку за виша естетска осећања. Детиње чуло вида изазива допадање или недопадање, а из ових елемената развија се смисао за укус и естетска осећања. Постепено, појам лепога издва.ја се од материје, стварајући радосна осећања.

Ова радосна осећања, и ако чврсто спојена са материјом, могу бити веома изразита и код малога детета. Дете се радује светлости, бојама, предметима које види око себе, људима и животињама. Из оваквог реаговања малог детета могу се доцније развити суптилна и отмена естетска осећања. А људи суптилнијих осећања претстављају динамичну снагу једне више цивилизације. Због свега тога, маломе детету треба приступати са пуно пажње, такта. И са пуним поштовањем према новом животу, који треба да се развија до савршенијих облика телесног и душевног. Грех је не обраћати пажњу и не задовољити радозналост детета за сва оправдана и многобројна питања, која испуњавају детињу душу. Мудро је давати детету пуна и идејна обавештења о свету, у коме се дете креће и који за њега преставља новину. Није никада излишно улазити и у финија тумачења света и појава. Нека дете зна, да је она светла кугла сунце, наука целог нашег живота; да се сваког тренутка мењају облици; да се све развија и мења; да ништа не остаје, а ипак да ништа и не пропада; да је свако ишчекивање уједно рађање начела новог; да живот природе, као и наш лични живот, претставља нешто велико. Да је човек способан да се даље развија итд. итд. И да зато треба неговати здравље и више облике живота. Ова вера у живот и укус према животу може на тај начин да се усади још у раноме детињству. Тиме се уједно дете оспособљава за виши личви живот. А доцније, од овакве деце постају активни фактори више цивилизације. Такве личности траже свуда проблем и акцију. Због ове акције ове личности претстављају и социјалне, вредности. Даље наше социјално подизање и усавршавање цивилизације зависи у многоме од тога, да ли васпитним системом будимо у детету егоизам и искључиву веру у материју или васпитавамо дете преко здравих моралних рефлекција у вери према вишем достојанству човечје личности и заједнице. И вишим вредности човечјег духа и цивилизације .