Opštinske novine

2

Павле Кара-Радовановић, новинар и одборник О. г. Београда

Проблем службеног особља Београдске општине

Како се доношење буџета 0. г. Б. за 1934 год. налазп на дневном реду, а пошто је једно од најосетљивпјих актуелних питања Београдске општине — питање соцпјално - правичног регулисања положаја општинског особља О. г. Б. то одлуком Редакцноног одбора „Београдских општинских новина", објављујемо овај чланак нашег најстаријег одборника О. г. Б., г. Павла Кара-Радоваповића, који подвлачи, да се само са способним општинским службеницима може регенерисати наша комунална служба, а способно се чиновништво може имати само ако је материјално обезбеђено, морално заштићено и независно од свих спољних и нежељених трзавица. Овпм чланком г. Кара-Радовановнћа, часопис О. г. Београда отвара анкету по овом компликованом али животном проблему Београдске општине, проблему који захтева свестране студије и детаљне расправе пре него што се донесе ма какво решење. Пошто смо пред решавањем општинскога буџета за 1934 год., који се овога пута мора ставити на потпуно реалну основу, то је неопходно потребно да проговоримо о истакнутом проблему. Наравно, само се по себи разуме нема и не може бити реалног буџета, ако се на здравој основи предходно не реши проблем службеног особља наше Општине. Само здравим решавањем овога особито важнога питања може се помишљати на реалаи буџет. Решење питања службенога особља чека још од постанка Београдске општине па све до данас. Да је којом срећом, као што није, ово питање мудро и савесно решено још одавно, ствари Општине београдске биле би данас на завидној висини. Али у то тако важно питање није марљиво и строго схватљиво ушла ни једна општинска управа. Први пут је у ово питање, само у неколико, ушла Општинска управа, којој је на челу био покојни Добра Митровић. Али, на жалост, прилике су биле у то време тако мутне и песређене, да ни ово питање није могло бити решено онако како су то изискивали општи интереси Београда и његове општине.

И због тога што питање општинског службеног особља није решено у своје време онако како га је ваљало решити, Опшгина је у свима правцима свога рада губила и персонално стање јој никад није могло бити стављено на здравој основи. Пред тим се решењем овога тешког проблема, рекли би Гордијевог чвора, налази и данашња Општинска управа, пошто су надлежни меродавни и довели данашњу Општинску управу, да решава и реши сва она питања неопходна Београдској општини, која нису могла решити претходне општинске управе. Желим да моје мишљење, као старог одборника, није усамљено, ако кажем, да данашња Општинска управа, као напреднија и савременија мора приступити решавању питања сређења и уређења положаја својега службенога особља. Ваља знати, да пре решења овога питања, Општинска управа са сигурношћу не може рачунати на ма какав успешан рад у својим пословима. Са овим мишљењем излазим и овога пута и на овом месту у жељи и тежњи, да се ово врло крупно и врло значајно питање овога пута реши пре овогодишњег општинског буџета. Понављам, само ако решимо чиновничко питање — уз питања ануитета — пре решења буџета, ми ћемо моћи поставити буџет на здравој и реалној основи и избећи буџетске дефиците. А како ово питање ваља решити? Пре свега ваља имати на уму, да је службено особље за општину оно што су чланови породичне задруге за њихов заједнички дом. Опште је позната ствар да једна породична задруга не може показаги жељенога успеха у свом раду, ако њени чланови, задругари, нису правично у послу распоређени и ако им задруга није обезбедила праведно солидан живот и тиме им омилила сам задружни рад и живот. То исто важи за радништво у фабрикама, предузећима, радионицама и трговинама. А то што важи за чланове породичних задруга и радништва фабрика, предузећа, радионица и трговина, важи и за државно и општинско особље. Свакоме ваља правичношћу и солидном наградом омилити посао и привезати га за исти. Ради најпотпунијега успеха у раду, ваља правичношћу и солидном наградом привезати посленика и служ-