Opštinske novine

Стр. 430

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

становника. Значи да Београђани два пута внше дају на алкохол него на млеко, које треба да буде главна храна, нарочито за децу. Превентивне мере у погледу сузбијања алкохолизма, требале би у Београду да иду за тим, да се смањи потрошња алкохола и повећа потрошња здравих и корисних намирница, у првом реду млека, воћа и безалкохолних воћних производа. Због тога требало би ослободити ове намирнице од свих терета, да би и њихова потрошња могла да буде што већа. То би у исто време била не само корист по здравље грађана, већ и велика добит за народну привреду. У погледу поправке станбених прилика сиромашних слојева, потребно је да се нађу средстава, најбоље путем једног дугорочног хипотекарног зајма за подизање радничких станова, који би имали да замене разне „мале" (јатаган, пиштољ итд.), које не само што су ругло престонице, већ и легло сваке заразе и порока, те је крајње време да се приступи њиховом хитном решењу. Овом приликом да наведемо, сугестије и предлоге и неколико установа које би претстављале сталну и рационалну помоћ. Београдска општина помаже у главном сиротињу у виду бесплатне лекарске помоћи, лекова, и новчане помоћи у хитним случајевима или у виду сталне помоћи, много" мање и ретко у материјалу (храни, дрвима и др.). Буџет за ову помоћ (санитет и социалну помоћ) износи 11,000.000 од чега долази половина на личне издатке, а цела сума претставља само 25-ти део од целокупног буџета. Бечка општина на пр. издаје читаву четвртину буџета за социално старање. Из овога видимо да је буџет социалног старања врло мали, а затим, да се посве нерационално троши, јер се на превентивне мере готово ништа не издаје, а оно што се даје као помоћ, даје се само у виду милостиње — у готову, и то без обзира да ли се даје болеснима или здравима, способним или неспособним за рад, што претставља један од примитпвнпх и застарелих облика социалне помоћи. Као стварна и рационална помоћ оскудном становништву београдском требало би да буде организација јевтине псхране. Поводом тога питања чињени су више пута предлози за задружно снабдевање животних намирница, или бар раздавање помоћи у внду намирница', или другог потребног материјала. И у овом случају морамо водити рачуна о врсти оних, којима се указује помоћ. Стварна помоћ болеснима и неспособнима за рад једино се може указивати у виду новча-

не или друге помоћи, а свима осталим који су за рад способни мора се наћи други начин помоћи који би био за човека и достојнији и ефикаснији. Давно су прошла времена кад је могао свако, ко је хтео да ради, наћи посла, и кад се могао сматрати за лењог и порочнога сваки беспослен. Обе ове врсте помоћи: материјална помоћ и упослење, могу најбоље да се изведу задружним путем. Али пошто задружна свест београдског становништва није ни изблиза толико развијена да може сама узимати иницијативу, потребно је да Београдска општина бар једним делом помогне задружно организовање, на тај начин, што би и сама постала задруга са већим улогом, који би се могао скупљати у виду „задружног приреза" свих грађана, јер за један обиман задружни посао потребан је велики капитал и кредит. У исто доба требало би да се све задружне организације ослободе или бар мање оптерете таксама и трошаринама, што би само допринело помагању и развијању задружног покрета. У сваком случају, ову задружну акцију требало би спроводити у вези и споразуму са главним савезом С. 3. 3. а нарочито са произвођачким задругама. Исто као што се може вршити снабдевање сиромашних слојева задружним путем, исто тако може се спроводити и лечење и снабдевање лековима путем здравствених задруга. На тај начин, не само што би се најбоље указивала лекарска помоћ оним који су највише потребни, већ би и питање незапослености београдских лекара или бар неравномерно упослење и награда лекарских могло се повољно решити. Али најважнија и најкориснија установа и начин за указивање помоћи способним и незапосленим члановима општине биле би општинске задружне радионице које постоје у свима већим градовима у Европи и у којима раде сви они који немају посла и којима се на гај начин указује помоћ место да им се дели милостиња. Овакве радионице, (кројачке, обућарске, столарске, плетарске, шиварске итд.) као и предузимање других радова а нарочито зидарских служиле би у првом реду за сиромашне грађане, и на гај начин их помагале да могу најповољније задовољити своје потребе. * Ова тако важна питања и реформе не би требало да се скидају с дневног реда све дотле, док се не нађе најповољније решење за њих. А дужност је не само Београдске општине већ и свих њених грађана да сарађују на њима.