Opštinske novine

Стр. 432

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

завођењу „социјалног приреза." Иначе остаје једино пут најкорисније употребе расположивих кредита. Пре свега треба расправити питање давања новчаних помоћи и уклонитп све оно што би личило на милостињу. Јер, дељење новчане помоћи има код нас још увек оиај свој првобитни карактер, који је имало у првим својим данима. Дошло се до тога да су извесни људи створили од тога као неку професију. Очекују само дан када ће Отсек за помагање сиротиње примити новац, па да напуне ходнике.молећи за помоћ, која у већини случајева не износи више од 20 динара. Тај се новац истог дана потроши у оближњим бифеима и чека се нова помоћ. Тај новац у 90% случајева бачен је новац и ни из далека није постигао своју праву намену! Да би се са тим новцем постигли жељени резултати, најбоље је знатно повећати суму одређену за исхрану сиротиње. Управо би сума од 100.000 динара била доволона за овакве врсте помоћи, док би се сума од 800.000 динара, предвиђена у буџету за помоћ сиротињи у новцу, много корисније употребила у кујнама, где би сви, којима је стало до помоћи и којима је она неопходна, могли добијати свакодневно храну у данима оскудице и неупослености. То већ не би била милостиња. То би већ било испуњавање једне друшгвене обавезе на један достојан начин од стране добро организованог друштва. Друга мера, ако се не дође до „социјалног приреза" већ се остане при данашњем систему прикупљања добровољних прилога, било би пребацивање свих тих прихода на помагање сиротиње опет у натури, било у храни по појединим кујнама, било у хлебу или дрвима. Божићна помоћ организована је у погледу делења до савршенства и више се гарантија не може тражити, али она сама по себи претставља једпу застарелост, крајњу перационалност п донекле хипокризију. Са новцем који се добија као добровољни при-

лог, као и са оним који Београдска општина само доприноси, могле би кујне за исхрану сиротиње функционисати целе зиме. Јер ако се на име Божићне помоћи изда око 700.000 до 800.000 динара, онда се са тим новцем, према ценама једног оброка, може добити око 300.000 оброка топле хране, а то је довољно да се сва београдска сиротиња може хранити непркидно скоро три месеца. Трећа мера била би концентрација, још јача, свих хуманих друштава, њихово прегруписавање, рационална употреба свих срестава са којима располажу и упрошћавање и редуцирање свих њихових административних и уопште режиских трошкова. Ми са мало сретстава имамо много хуманих друштава. Велика већина толико рамље, није у стању да испуњава намењене циљеве, да би била права благодет и за њих и за друштво да се некако групишу и тако створе јача сретства. Јер општина не види велике користи од друштава која се још нису честито ни формирала, а већ су јој пала на врат. Труд свих тих племенитих особа био би много кориснији под повољнијим условима за рад. Са ограниченим материјалним сретствима, Београдска општина мора из свога социјалног старања избацити све оно што би излазило из оквира њених строго утврђених практичних циљева, као и све оно што би нбсило карактер милостиње. Пошто новчана помоћ која се даје сиротињи не може бити таква да омогућава какву било егзистенцију, она неминовно има карактер мплостиње и потребно је заменити је дељењем хране. Довољна ће бити карта да је неко неупослен или без сретстава за живот да би се могла примити храна по општинским кујнама. Тиме ће се ипак у већој мери сачувати достојанство оних који су приморани да такву врсту помоћи примају, а практично дејство такве помоћи биће далеко веће. То ће бити не мнлостпња већ испуњавање једне друштвене обавезе.