Opštinske novine

Стр. 438

В Е О Г Р А Д С К Е Н О В И Н Е

Већином чује се на то један одговор: „Хиперпродукција интелектуалаца". Но, овај би се одговор више мање могао назвати крилатицом, док стварних узрока има више и знатно су компликованији. Интелектуални радници у ширем смислу Под интелектуалним радницима у ширем смлслу подразумевај.у се, као што смо раније рекли, с:ва она лица, која, без обзира на висину својих школских квалиф'икација, раде у виду сталне професије известан канцеларијско административан или стручан носао, као чиновници државн.их, самоуправних или приватних инст.итуција. У овај појам, који је много опширнији, улазе и интелектуални радници у ужем смислу, т.ј. лица са највишим школским квалификацијама. Њихово стање не само ^нто није бол^е, него, узевши уопште, још је теже од стања интелектуалаца у ограниченом ул<ем смислу. Цифре ће нам то показати. Незапосленост интелектуалннх радника и чиновника У почетку ове зимеке сезоне, то јест у о>ктобру месецу 1933 године, према званичним извешгајима Јавне берзе рада и Средишње управе за посредовање рада, било је у Београду, са преосталима из месеца септембра, 1012 пријавл:>ених чиновеика без посла, и то: мушких 790, женских 222. Свега 1012. По струкама, неупосленоег интелектуалних радника чиновника у ширем смислу, пријављених Јавној берзи рада и Средишњој управи за посредовање рада у Београду, кретала се овако:

С т р у к а

Мушких

Женских

Свега

1. Пољопривреда и шумар-

ство

8

8

2. Рударство

1

1

3. Прерађивање ковина

1

1

3. Индустрија стројева, ин-

струмената, апарата итд.

5

—

5

5. Индустрија дрвене и

резбарске робе . . .

1

—

1

6. Текстидна индустрија .

1

1

7. Индустрија живот. на-

мирница

2

—

2

8. Гостионичарско крчмар-

ски обрт . ■ . ...

2

—

2

9. Грађевинска индустрија

6

1

7

10. Трговачка струка . . .

32

22

54

11. Саобраћајна предузећа

11

—

11

12. Сва слобод. звања (при-

ватни намештеници) . .

720

199

919

Свега

790

222

1012

Међутим, у тошу месеца октобра, понуђен је рад преко Јавне берзе рада и Средишње управе за посредовање рада у Београду свега за 18 приватних чиновника, и то за 14 мушкараца и 4 жене. 12% незапослених интелектуалних радника у Београду Крајња ццфра неупослених чиновника може на први поглед да не изгледа сувише велика. Али, ако тај однос испитамо у процентима и у осталим детаљима, видећемо да је цифра и сувише велика. Београд има 240.000 становника. Од тога, као способних за привређивање, одбивши децу, етарце и жене домаћице, .остаје, према статистичким податцима, око 100.000. На рентијере, тј. особе којима није потребно привређивање најамним радом, треба одбити просечно 5%, тако да нам остаје цифра од 95.000. Од ових просечно отпада на интелектуалне раднике у ширем смислу 25%, на трговце и самосталне занатлије 15%, а иа раднике уопште (квалификоване, неквалификоване и намештенике) 60%. Број интелектуалних радника у Београду износи уопште, у округлој цифри око 25.000.. Кад се од овога одбије још 10%, колико отприлике отпада на слободне професије, онда нам остаје у ■округлој цифри 22.500. Интелектуални радници, кад остану без посла, врло се ретко пријављују јавним институцијама за посредовање рада и за помоћ незапосленима. Бераи рада пријављују се у најмањој мери, а нешто више Средишњој управи за посредовање рад. Но, морамо узети као позитивно, да се бар половина незапослених интелектуалних радника не пријављује ии једној јавној институцији. Онда се и цифра незапослених интелектуалних радника у Београду, према званичној цифри од 1012, мора повећати на преко 2000. Додајмо томе новн прилив интелектуалних радника, који сваке године излазе из београдских виших, средњих и стручних школа и који очекују рада; узмимо да је њихов број свега 500. Оида се цифра повећава на 2500. А то у процентима претставља око 12% незапослених интелектуалних радника у Београду. Да је ова цифра тачна најбоље доказује факат, што само у Београдској -општини има преко 2500 молби за постављење чиновника. Узроци незапослености Незапосленост интелектуалних радника у ширем смислу стварају више фактора, а то су у главном: 1. Државни и самоуправни буџети, који, услед штедње, не могу више иредвиђати нове персоналне расходе. 2. Криза у слободним професијама интелектуалаца, која с једне стране натерује мво-