Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 551

се чиновници размештају из појединих одељака у друга и што се предвиђају она лица која су већ ушл.а у администрацију посредним путем. Одборник г. Момир Митровић тражио је ушдање места директора Општег одељења, пошто то место стоји непопуњено већ две године. П.претседник г. В. Лазаревић одпов-орио је да је то место потребно сачувати у буцету, јер се новим закон-ом о градовим.а укида положај кмета-правиика, м потребно је имати директора који ће руководити целокупним радо.м у Општем одељењу. Г, др. Коста Тодоровић такође је за то да се укине место директора Општег одељења и изјавио је да гласа против буџета тога одељења због повећања *од 430 хиљада динара. Код буџета Судског одељења г. др. Коста Тодоровић био је противан додељивању функционог додатка особљу које га досада није уживало и које ради'канцеларисми посао, јер се истовремено смањују теренски додатци инжињерима, који су прошле године већ смањени са 40%. П.претседник г. В. Лазаревић дао је објашњење да је функциони додатак особљу смањен за 40—45% у укупној цифри, док је додатак пнжењерима смлњен само 25%. Одборник г. Мих. Стефановић заступао је мишљење да правници, можда, више излазе на терен од инжињера; док ови излазе само лети, пр1авници излазе и зими и лети. Г. др. Коста Тодоровић молио је да ово објашњење г. М. Стефановића уђе у записник, изјављујући да гласа против буџета Судског одељења. Када се прешло на дискуоију буџета Дирекције за социјално и здравствено старање

г. др. Коста Тодоровћ је поворио о раду дечије установе „Кап млека". Излажући њен значај г. др. Тодоровић је пледирао да јој се не смањује помоћ која јој је давана. П .претседник г. В. Лазаревић одговорио је да Општина даје овој установи 40.000 динара и једног лекар,а. Смањена је субвенција и Материнском удружењу, које је такође хумана установа, па се морала смањити и овде. Г. др. К. Тодоровић изјавио је да гласа против буџета ове дирекције. Г. Момир Митровић предложио је да се пијачни одељак претвори у отсек, пошто по обилности овога свога познавања и по приходу који даје то заслужује. П.претседник г. В. Лазаревић одговорио је да ће се то питање морати регулисати новим статутом. Буџети Техничке дирекције и Дирекције трамваја и осветљења примљени ау без веће дискусије, а тако исто и финанаиска овлашћења, па је претседник г. Милутин Петровић ставио буџет на коначно гласање. Гласало је 28 одборника и сви су гласали за. Величина овогодишњег буџета Изгласани буџет износи укупно 320,630.759* динара. Расходи су подељени овако: редовни материјални 216.387.107 дин.; ванредни материјални 20,941.456 и лични расходи 83,302.196 динара. Према прошлом буџету садањи је мањи, и то за 18,983.023. Ово смањење изноои за: редовне материјалне издатке 481.979; ванредне материјалне 86.544 и за личне 18,983,023 динара. * Буџет је у Министарству финансија, приликом одобравања, повећан на 334,514.171 дин.

Заклетва новог Општинског одбора

Законом о проширењу атара Београдске општине предвиђен је нов Општински одбор од 75 чланова, а у њега улазе и претставници припојених насеља Земуна, Вишњице, Миријева, Малог и Великог Мокрог Лу.га, Кумодража, Јајинаца, Ресника, Кнежевца, Жарковк, Железника, Бежаније, Борче и Овче. . Решењем гасподина Министра унутрашњих дела од 27 јула т. г. именован је тај нови 1.).'Ј^"Р проширеног атара Општине града Београда. У њему су остали окоро сви чланови старог Општинског одбора као искусни и истакнути радници на пољу комуналне политике. Поред претставника 14 припојених општина, ушли су први пут у нови одбор десетак такође врло истакнутих јавних, инселектуалних и комуналних радника Београда.

Заклетва новог Општинског одбора 10 авпуста т. г. извршена је свечана заклетва чланова новог Општинског одбора. То је у исто време била и пета редовна седница одбора Општине града Београда за 1934 годину. Док су и све одборничке клупе, као и обе галерије, биле пуне, за столом претседништва седели су иретседник г. Милутин Петровић, потпретседници Васа Лазаревић и Добросав Богдановић и кмет-правник г. Добривоје Вујић. • Седницу, која је имала врло свечан карактер и историски значај, отворио је претседник г. Милутин Петровић.