Opštinske novine

Стр. 356

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стало му је да Одбор верује да је оно што је до сада постигнуто закљученим споразумима добро и корисно за Општину и да је општннска комисија на томе послу радила савесно и како јој дужност налаже. Општински одбор може слободно бити уверења да је, усвајајући ове споразуме, усвојио један зрео посао. Предлаже да Општински одбор прими споразум, који је на дневном реду. Одборник г. Милић Сокић изјављује пуно поверење комисији која је закључила овај споразум и износи да у оваквим приликама и околностима ни једна друга комисија не би успела да нешто више створи за Београдску општину. Његово је мишљење да Општина не може више да сноси терете уговора са Швајцарским друштвом и да не може санирати општинске финансије и имати здраво буџетирање све дотле док тај уговор буде на снази. Тешке последице које произилазе из тога уговора извесни политички противници покушавају тенденциозно да доведу у везу са овом општинском управом, са странком и режимом. Циљ је ове јавне дебате да се та лаж и заблуда разбије и да се јавно истакне да сву кривицу и одговорност за тешке последице овога уговора сносе једино учиниоци дела, дакле они који су овај уговор закључили. До сада постигнуте споразуме сматра као палијативне мере које само продужавају болесно стање Општине београдске створено закљученим уговором. За Општину београдску постоје само два излаза или радикална ревизија уговора или откуп и враћање централе у општинске руке. Уговор са друштвом „Снага и Светлост" заснован је на фалсификату ондашњег Општинског суда, на накнадном, нетачном и неистинитом овлашћењу Суда да закључи овај уговор. Међутим свака клаузула овога уговора, по свом финансиском ефекту, значи милионсКе ангажмане Београдске општине, и према томе Општински суд није могао правити такав један уговор, чије одредбе по свом финансискпм ефекту прелазе његову законску надлежност, и иду у искључиву надлежност општинског одбора. На основу тога овај уговор 'не може бити правоваљан, и када би био изнет пред форум наших правника и привредника, дошла би у питање његова правна вредност. Износи да је друштво „Снага и Светлост" у својој оригиналној понуди дало цену од 1.18 динара по кв. часу и да је неколико сати пре гласања та цена попета на 1.27 динара због тога што се питање централе везало за питање зајма. Све ово изнео је да би добронамерно скренуо пажњу другој страни, да се не би држала тако чврсто уговора и да би учинила све што је потребно да се дође до једног могућег односа и до једне рационалне ревизије уговора. Београдска општина признаје

друштву сва његова права и исправно одговара својим обавезама, али Општина исто тако има и своје неприкосновеио право на живот. Ефекат повећања цене по кв. часу од 1.18 на 1.27 динара за 25 година,. заједно са интересом, износи суму од 130 милиона динара. По извештају Дирекције трамваја и освегљења у 1931 години један произведени кв. час коштао је Општину 88 пара. Разлика према данашњој цени кв. часа износи 39 пара, тако да Општина губи годишње око 12 милиона динара. Значи да Општина месечно губи милион дииара само зато што је затворила своју централу и то у моменту када је она показивала најбоље плодове свога рада. Остајући консеквентно на становишту да Општина под оваквим уговором не може да одговара својим обавезама и да санира своје финансије, изјављује да ће и против овог споразума гласати, као што је гласао и против ранијих споразума, и ако има пуно поверење у рад општинске делегације. Г. Павле Кара-Радовановић сматра да се није могло ништа друго изменити и ништа друго боље постићи него ово до чега је дошла општинска делегација, која је била одређена за преговоре у Базелу. Дужност је општинске управе да тешке обавезе поправи и ублажи у споразуму са општинским повериоцима и закупцима општинске централе. У исто време погрешке које је учинила -ондашња општинска управа закључујући овај уговор, треба да буде поука за све будуће општинске управе. Ова општинска управа не сноси никакву одговорност за тешке последице уговора и стараће се да све неправде уговора ублажи, имајући пред очима крајњи циљ — преузимање централе у своје руке. Одборник г. Др. Ксеиофон Шаховић чини питање о лицитацији за набавку угља и смањењу цене електричне енергије од 1.26 на 1.23 динара. Затим износи да је на прошлој седници одборник г. Гавриловић предложио да се у протокблу споразума од 22 јуна 1934 године под тачком 6 брише реченица: „Будући да уговор са Макишом важи до...", и да је Одбор усвојио овај предлог г. Гавриловића. Моли да се то констатује у записнику. Одборник г. Владимир Душманић одговара на питање г. одборника Шаховића о снижењу цене електричне енергије од 1.26 на 1.23 динара по кв. часу и излаже да цена електричне енергије зависи од цене угља, и констатује, да и сама лицитација показује, да су цене угља, који се транспортује железницом, пале за 30% тј. од 1650.— динара на 1150.— динара, што по одбитку толеранције 10% чини снижење од 22 % или 0.22 динара.