Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

в Стр. 793

Војници Краљеве гарде својим рукама вуку лафет

улица. И чекало се сатима, у влажној магли, на киши и ветру. Сви погружени, повучени у свом болу. Ред је био савршен. Не само захвал.ујући доброј организацији полиције,

и сузама прошло је поред одра преко пет стотина хиљада људи, непрекидно, од 6 часова у јутро до 10 часова ноћу: од чланова Владе, од чланова Сената и Народне скуп-

Његовим моштима као пред најмилијом националном светињом. _Ма да су огромне железничке композиције непрестано пристизале,. није било довољно места за све. Не стотине, него хиљаде километара преваљивао је народ стојећи на платформама и папучама вагона на хладном ветру и киши, само да изврши своју последњу националну дужност према Витешком Краљу Мученику. Београдски хотели убрзо су исцрпли све своје просторије. По приватним кућама роћаци, при.јатељи и чак далеки познаници из унутрашњости нашли су гостопримство. За смештање страних новинара Централни пресбиро морао је да се обрати приватницима. Но, и поред тога што су се сви Београђани одазвали, остале су још десетине хиљада народа, који није могао да нађе преноћиште. Али, нико се није жалио. ЈБуди су били срећни ако нађу у неком локалу столицу да могу ноћ -проседети под кровом. Многи су се помирили и са тим да шетају улицама. Требало је само по сваку цену испунити један завет: целивати последњи пут одар Великог Покојника. У Београд је дошло преко 600.000 људи. Такав број никад ни један догађај, ни једна свечаност, није привукла у Престоницу. Капија Старог Двора отварала се у 6 часова ујутро. Још пред зору, у мраку, образовала се дугачка поворка, која се протезала од улаза у Двор кроз неколико београдских

Са тужног погреба: Знаци Краљевског достојанства: круна, жезло, јабука, стег и сабља.... него и свести народа да ови велики дани безмерног бола не смеју бити помућени ни једним инцидентом, ни једним личним интересом по.јединца, тамо где милиони грађана деле исту велику жалост, која дубоко пече, али истовремено оплемењује душе и срца. Тужни и потресни били су тренутци пред одром. Дубоки бол избијао је спонтано, у сузама и јецању. Плакало је све, од великодостојника до мале деце. И у том општем плачу