Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ Н О В И Н Е му је Божје Провиђење одредило. Он преузима вођство државе и народа у најкритичнијем периоду наше историје, кад ужаси незапамћенога рата пустошаху цело човечанство. И Он, уз натчовечанске напоре једне херојске војске, са драгоценом помоћу наших моћних и верних Савезника на челу са Русијом, Француском и Енглеском, уз мудре савете својих опробаних државника, води народ кроз све бурне перипетије од трагичне 1915 године, па кроз сва страдања и искушења Албанске Голготе, изгнанства и окупације до величанствених победа на Солунском фронту, које су довеле до ослобођења и уједињења целог нашег народа. Свемилостиви Господ изли своју највишу милост на херојскога Регента, свога Избраника, одредивши у Својој безграничној мудрости да се баш под Њим оствари оно, што беше хиљадугодишњи идеал нашега народа, о чему су сањали и наши највећи средњевековни владари. Први пут у својој исторнји нађоше се заједно у једној држави сви делови нашега народа, једке крви и једпога језика, удружени и уједињени у једној мисли, у једној идеји, у једном дубоком осећању јединства. А млади, витешки Регент постаде оличење тога државног и народног јединства, постаде инкарнација најлепших и највиших врлина нашега народа. Величанствени Ратник, који је своје верне и одане пукове водио путевима славе и победе, стварајући легенде хероизма, показао се сада као одличан државник, узимајући у своје чврсте мишице судбину новостворене националне државе, под најтежим приликама, када страшне последице дугога и крвавога рата раздираху цео свет. И када Његов узвишени Отац, Блаженопочивши Краљ Петар Велики склопи своје уморне очи дочекавши остварење националних идеала, Његов Иаследник, прослављени Херој и државник, настави и као Краљ велико започето дело сређивања прилика у земљи. Јединство државе и обезбеђење мира беху отсада најинтимније бриге, главни задаци, неуморних и натчовечанских напора Краља У јединитеља. Свака Његова мисао, свака Његова акција, сваки Његов потез беше посвећен снажењу, јачању и чувању државног и националног јединства, чији је Он био главни стуб и ослонац. И када је, ступајући ногом на тле пријатељске и савезничке Француске, као племенити поборник мира у свету, трагично пао, погођен злочиначким мецима Узвишени Краљ је своју последњу мисао, свој последњи уздах, свој последњи осећај упутио драгој и љубљеној Југославији, оставивши свети аманет: „Чувајте Југославију". Истински и искрено прожет најчистијим мирољубивим тежњама, блаженопочивши Краљ Александар Својим блиставим умом, неуморном истрајношћу и ретком чврстином воље, мудрим политичким тактом и лепом дипломатском вештином отклањао је сметње, које су раздвајале народе и државе. Трајно и осведочено пријатељство Француске, чврства и непоколебива тековина Мале Антанте, Пакт балканских држава, зближење са братским бугарским народом све су то плодови једне добро смишљене и мудро примењене политике мира. Главни заточник и чувар поретка на Балкану, Он је постао најватренији поборник и веома утицајни фактор мира у Европи. И пао је баш у тренутку, када је са савезничким француским народом имао да постави солидне и чврсте темеље за трајан мир у свету. Блаженопочивши Краљ Александар није био само велки ратник и војсковођа, умни државник и одличан политичар. Он је био и нежно љубљени Владар, омиљени Родител целог Југословенског народа. Безграннчна љубав Његова про-

~ : — Стр. 805 стирала се подједнако на све крајеве наше простране и миле Отаџбине, од класичне Јужне Србије, која је била тако драга Његовоме срцу, па преко Његове колевке Шумадије, којом се увек дичио и поносио, кроз топло вољене: питому Војводину, поносну Босну и кршну Херцеговину до дивних приморских обала, које су биле вазда предмет Његове особите пажње, до романтичне Црне Горе, у којој је први пут угледао светлост дана, преко оданих и верних личких дубрава до славонских, хрватских и словеначких гора, које је све волео истим жаром и једнаком љубављу. Делећи на све стране, обилато али подједнако, дарове своје високе милости и своје искрене нежности, Узвишени Отац Нације надахнуо је непоколебивим осећајима јединства све делове нашега народа. Творац јединствене државе, Он је постао и неимар духовног јединства нације. И могао је са пуним и освештаним правом, поносан на своје дело, ова-

путу за Опленац: 16.000 венаца положено је на Одар Витешког Краља....

ко одговорити народним изасланствима у пролеће 1930 године: „Поздравне речи, које су изговорене у име ваше и у име оних који за вама осташе на дому потврђују моју чврсту веру да наш честити и радни народ на селу, свуда широм простране домовине, има једно срце и једну искрену мисао. Поносан сам што је љубав хрватског сељачког народа према моме дому тако искрена и тако дубока и штс је тако једнодушна мисао његова за јединство Отаџбине и напредак Краљевине Југославије. Знајте и реците свуда да је Ваш Краљ нераздвојно са вама и да једнако са вама осећа".., „Реците успут и на дому, реците свима и свакоме да нас никакве границе, ни подвојености из прошлости, као ни Дунав, ни Сава, ни Дрина више не раздвајају, већ да нам увек везују и спајају интересе народне и душу народну у нераздвојну целину — у Југославију, коју никад нико раздвојити неће". Небројене стотине хиљада људи, које су од Сплита до Београда продефиловале покрај одра Узвишенога Покојника и одале последње почасти Његовим посмртним остацима, и 14 миллона