Opštinske novine

19*

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 807

не само за Твоју љубљену Југославију, већ и за цео Балкан, за целу Европу, за цело човечанство. Никад ниједан владалац није тако болно, тако трагично, тако једнодушно од целога човечанства оплакиван. Мили, Љубљени Краљу Наш! Неизмерна је туга наша, неиздржљив је бол наш у овом најдраматичнијем тренутку наше историје, када се за навек опраштамо с Тобом, Градитељу и Ујединитељу државе и нације наше. Ти си целога Свога живота мислио само на Свој народ и на Своју Отаџбину. И кад си остварио велику замисао, узвишени идеал народног и ДРжавног јединства, пао си као Легендарни Херој на божанственој стражи Свога животнога дела, утиснувши Својом мученичком крвљу у њега Свој вечни жиг. Над том узвишеном, највишом жртвом коју си поднео за добро и будућност Своје миле Југославије, ми Ти се данас свечано заветујемо Свемогућим Господом Богом и Спаситељем Нашим да ћемо свети аманет са Твога последњега часа испунити верно и свима силама својим, и да ћемо, Твојом мученичком смрћу збијени у густе редове око Твога Узвишенога Наследника, нашег љубљенога Краља Петра II, чувати Југославију до последњег даха. Господе Боже Наш, Творче и Сведржитељу свих ствари и људи у свету, у неизмерној милости својој просвети нас и дај нам снаге да овај свети завет верно, часно и до краја испунимо! Љубљени Господару Наш! Српска Православна Црква, у којој си растао и одрастао, којој си био вазда одан Синовљом љубављу доброг и примерног хришћанина и која Те је верно пратила, чувала и помагала на свима Твојим путевима, бодрећи Те у часовима искушења, упућује Ти данас последњи опроштај свој, погружена и уцвељена због Твоје трагичне и мученичке смрти на векове векова. Преблаги и Премилостиви Господе, услиши молитве наше за благи и вечни мир Највећега и Најплеменитијега Сина Твоје Свете Цркве и подари Нашем Господару и Краљу Александру рајско насеље мећу светим праведницима и мученицима а Његовој Узвишеној Супрузи, Сину Првенцу, Његовом Величанству Краљу Петру II, Краљевском Дому и целом ојађеном југословенском народу подели и пружи свемилостиву и свеблагу утеху у безграничном болу за неповратно и свирепо отргнутим Узвишеним Супругом и Родитељем, Легендарним и Витешким Краљем Мучеником. Слава Витешком Краљу Александру I Ујединитељем! Болни и величанствени последњи испраћај Црквени обред .је завршен. Над Саборном црквом круже ниско авиони, наши и страни, и одају последњу пошту Витешком Краљу. Сунце с муком пробија облаке и маглу. Из цркве износе многобројне венце. Ордонансофицири образују шпалир од изласка из цркве до изласка из порте. Пред вратима лафет, који ће пренети Краљево тело у Његовом последњем проласку кроз Престоницу. Износе велики дрвени крст са простим написом „Александар I". За њим излазе епископи и Њ. Св. Патријарх. Пред црквом одјекује команда: „Мирно"!. Излазе начелник Главног генералштаба армијски генерал г. Милан Недић, адмирал г. Прица, армијски генерал г. Ђурђе Лазић, диви-

зијски генерал г. Радисав Крстић и дивизијски генерал г. Пантелија Јуришић. Они носе знакове краљевског достојанства: круну, скиптар, јабуку, стег и сабљу. Иза њих три маринска официра носе венац од боровине. Чланови Владе, са Претседником г. Николом Узуновићем, износе из цркве ковчег. Сви су оборили главе, погнули се под теретом тешког и кобног догађаја. Уплаканих очију, са изразом бескрајног бола на младом лицу, али уздигнуте главе, излази изразитим кораком Њ. В. Краљ Петар II, а са Њим Његова узвишена Мајка Њ. В. Краљица Марија. Лагано ступају за ковчегом. Образу.је се дугачка, свечана и тужна поворка. Во.јне музике интонирају погребне маршеве. Напред питомци Војне академије носе дрвени кост. кољиво и угаш ену воштаницу. За

На путу за Опленац: Сељаци Шумадије носе ковчег са мртвим Краљем

њима војна музика и значари 18 пешадијског пука „Сувоборског". Одмах за музиком командант погреба, командант Београда армијски генерал г. Воја Томић, на коњу, са исуканом сабљом. Неколико дана ко.ји су протекли од Краљеве смрти оставили су на лицу овог ратника дубоке болне трагове. Тај исти челични генерал, кога су Београђани тако често и одушевљено поздрављали кад се појављивао поред Витешког Покојника на великим војним свечаностима и ревијима трупа, уздигнуте главе и задовољан, сада је сав потиштен. Дубоке бразде бола урезале су се на његовом лицу. Чврст је, у војничком ставу, али очи су му црвене од суза, које не може да задржи и ко.је се полако котрљају низ бразде побледелих образа. Око команданта В. Томића је штаб, који сачињавају: командант Дунавске дивизиске области дивизиски генерал г. Војислав Савић, начелник штаба команде Београда потпуков-