Opštinske novine

БЕОГРЛДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 683

бити и црногорски Краљ Никола I са сином, Краљевићем Петром. Кад је у току превоза моторним чамцем, који их је имао пребацити од обале до брода, сазнао од италијанског маринског капетана, да је овај добио наређење од своје владе, да их превезе у Бриндизи, Престолонаследник Александар категорички је наредио да Га чамац врати назад и искрца поново на обалу. Сви напори Краља Николе, да Га одврати од те одлуке, разбише се о Његову непоколебиву вољу, да своје трупе не напусти и да своју судбину веже с њиховом судбином. Лишавајући себе удобног путовања бродом, и могућности да избегне опсност, Престолонаследник Александар, — и ако озбиљно болестан — предпоставља кретање страховитим, тешко проходним путем кроз албанске мочвари од Љеша до Драча. Опоменут од своје свите да је, према извештајима од команданата раније прошлих трупа, пут од реке Маће до Ишме на многим местима пролазан само преко лешева коња, који су се изнурени заглибили у блату и ту угинули, одговорио је: „Како могу војници, тако ћу и ја". На поновно наваљивање два сапутника из свите да одлуку промени, Он одговара: „Господо, ја вас обојицу добро разумем. Ви сте ожењени и имате своје породице, за које је ваш живот драгоцен. Ја вас зато ослобађам ваших дужности. Идите куда год хоћете, а ја остајем с мојом војском". Ове оштре и одлучне речи Престолонаследникове јасно су показале Његову одлуку, коју ништа није могло изменити до једино смрт и они су ућутали и пошли са својим Врховним Командантом. Велики део овог страховитог пута Престолонаследник, болестан и још неопорављен од издржане операције, прошао је ношен у носилима од стране својих гардиста, а на једном најопаснијем глибовитом месту пренесен је на леђима једног сапутника из своје свите. У данима најстрашнијих искушења српског народа, Он је стајао високо изнад осталих бића и сво.јом челичном вољом и бодрошћу духа беспрестанка је уздизао морал и истрајност своје војске и народа. Ови поступци показивали су сву величину Његове душе и карактера. Он је био Богом дани Вођа своје војске и народа, који су Га обожавали и безграничном оданошћу и поверењем следили Његовим стопама. У јануару и фебруару 1916 године извршено је пребацивање српске војске на острво Крф. Период од фебруара до априла 1916 године употребљен је за одмор, опорављење и освежавање трупа после издржаних напора у току повлачења кроз Албанију. Истовремено приступило се врло интензивном раду на реорганизацији и преформирању, а тако исто и настави трупа, а нарочито њиховом

моралном васпитању, обзиром на будуће задатке. Неговани, преобучени и храњени добром храном, војници су се препородили, али многи су организми, истрошени нечувеним патњама у повлачењу, подлегли. С тога је српска војска сада имала више губитака, него и у једној ранијој најкрвавијој битци. Врховни Командант је тих дана непрекидно обилазио трупе, старајући се да исте буду снабдевене свима 'потребама. Његово неуморно старање и лично општење с војницима и старешинама у овим данима,'давали су много снаге и енергије, као и наде на успех и боље дане. 12 марта 1916 године Врховни Командант упутио је Ратној Конференцији делегата савезничких војска у Шантији-у меморандум о реорганизацији и наоружању српске војске и о потреби не само одржања Солунског фронта, већ о појачању истог са 500.000 савезничких војника, како би се са њега могла предузети офанзивна акција. Благодарећи одлучности Врховног Команданта Престолонаследника Александра успело се, да се српска војска упути на Солунски фронт и да се тај фронт одржи и поред насто.јавања неких савезника, да се Солунски фронт укине и савезничка војска што пре транспортује за Западни фронт. Престолонаследнику Александру припада врло велика заслуга за стварање и одржавање Солунског фронта, који је онако бриљантно одиграо сво.ју улогу 1918 године. Одмах по послатом меморандуму, 15 марта, Престолонаследник Александар одлази у посету шефовима савезничких држава и том приликом одржава састанке и са свима утицајним и одговорним политичарима у Риму, Паризу и Лондону, које је придобио не само да српску војску помогну до кра.јњнх граница V извршењу њеног задатка, у погледу ослобођења потлачене Србије, него и за стварање Југославије. Благодарећи угледу, ко.ји је задобио код свих владалаца и утицајних политичара савезничких држава својим херојским делима на бојном пољу, Он је и сво.ју политичку и државничку улогу свршио успешно. На овај начин Он поред особина војсковође испољава и особине способног државника и политичара, који је умео углед и заслуге сво.је, као и Његове војске да употреби корисно за политичке државне циљеве. Пребачена у току априла и маја 1916 године, са Крфа на Халкидичко полуострво код Солуна, српска војска наставила је даљи рад на довршењу свог наоружања и на интензивној обуци за тактичку употребу. Трупе Српске војске од 21 јуна 1916 године почеле су да заузимају додељене им отсеке на фронту према непријатељу. Дошавши у додир са непријатељем настале су