Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 691

20 октобра (2 новембра) 1912 год. упутио је трупама поздрав: „Јунаци, Стара српска престоница Скопље, чекала је преко пет стотина година па је дочекала да Српски Краљ победоносно уђе у њега. За овај радостан дан по цело Српство и превелику срећу коју сам доживео, имам да захвалим Богу и Мојој јуначкој Војсци. Живела Српска јуначка Војска! Живео Народ Српски!" Врховни Командант, Петар с. р. Српска војска, после Кумановске битке, гони Турску војску. А, I Армија после бораба код Присата и Плетвара, код Алинаца (на Бакарном Гувну) у тродневној битци код Битоља (4/17 до 6/19 новембра 1912 год.) туче остатке Турске војске. I армија Престолонаследника Александра напада преко Пелагоније, која је била поплављена Шемницом и Црном реком. Војници су наступали кроз воду, негде чак до рамена, па кад је то видео Врховни Командант Турске војске у Македонији Али Риза Паша зачудио се и рекао је: „То нису обични, смртни војници." Командант I армије Престолонаследник Александар је са тим дивовима, којима се свет дивио, изборио сјајну битку и 6 (19) новембра1912 год. заузео Битољ. „Битољска битка" је била завршна битка на Вардарском војишту, у којој је Српска војска окончала најсјајније своје тешке јуначке подвиге. А I армија нарочито се истакла. Командант I Армије Престолонаследник Александар издаје по уласку у Битољ 7 (20) новембра 1912 год. ову наредбу: „Моји дични Соколови, Када сам пре месец дана примио команду над I армијом, Моја прва реч и поздрав, које вам упутих, беше да вас потсетим: Да сте потомци Оних јуначких бораца, који започеше и донекле ослободише под Турцима подјармљено Српство. Да су на вас, наду и узданицу васколиког Српства, управљене очи не само целог Српства, него и целог света. Да су вас ваши родитељи, браћа, сестре, жене и деца, испратили у свети бој, да ослобађајући подјармљену нашу браћу, победите непријатеља или да јуначки изгинете, и себи оставите светао помен. Рекох вам, ко се одважно реши на победу или смрт, томе Бог помаж* и тај редовно побеђује, јер тад пред његовом одлучношћу непријатељ малаксава духом, њиме овлађује страх и напушта бојиште. Напослетку вас потсећам, да побеђујући Турке и ослобађајући подјармљену браћу, светите тужно Косово Поље. Тст беше Моја прва вама упућена поздравна реч! Друга Моја реч беше само: Напред! Напред! Напред! И ви, дични Соколови, дивно послушасте ове Моје речи. Ви се показасте достојни по--

томци својих јуначких предака, Ви испунисте завет и наду целокупног Српства. Ви одолесте свима ратним тешкоћама и разбисте снажну Турску Војску. Ви својим јунаштвом задивисте цео свет. Ви вашим победама на: Куманову, Присату, Бакарном Гувну и на Битољу сјајно осветисте тужно Косова, те оно сада није више тужно, и ослободисте нашу браћу испод петвековног турског јарма. ^Тим утврдисте истину: да ко се реши на победу или смрт, томе Бог помаже и тај увек побеђује. То беху Моје прве две речи. Трећа Моја реч, Моји Соколови: Да вам у име целокупног Српства, у име Врховног Заповедника Њ. В. Краља Петра I, Мот Узвишеног Родитеља, а и у име Своје, за све то искажем неизмерну захвалност. Да вам кажем, да се душе наших предака радују и веселе што виде такве себи достојне потомке и осветнике.

Краљ Александар у разговору са генералом Франше Депереом Да се вама диче и поносе ваши родитељи, браћа, сестре, жене, деца и пријатељи. Да ће дела ваша бити записана златним словима уСрпској Историји и да ћете ви свсгме потомству служити као светао пример. То је трећа Моја реч вама преосталим живим витезовима, а оним витезовима који јуначки изгибоше на бојишту имам да кажем: Да ће њихова света успомена живети вечито у срцу и души свакога Србина." 7. октобар 1912. год. Битољ Командант, Престолонаследник Александар с. р. Произведен је за пешад. пуковника указом од 14 С27) јануара 1913 г. који је потписао Краљ Петар I у Београду и Министар војни генерал Милош Божановић. 2. Другог Балканског рата 1913 г. против Бугарске.