Opštinske novine

Стр. 662

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ломљивом и неуторнол\ ен€ргијол\, Својил\ л\улрил\, ироницљивил\ ул\ол\. Ни једна област државнога и нароанога живота није изостајала као иредл\ет живе пажње Његове. Нел\а ни једне гране администрације, јавнога живота, иривредних и социјалних акција за које није Он показивао живи интерес. Л\и Га Београђани ил\ал\о да оплакујелло двојако. Пао је у Марсељу од зломинамке руке Први Грађанин југославије. Пао је тал\о и Први Грађанин Београда, наше Престонице. Држава је у њел\у изгубила огрол\но. Он је за њу један ненакнадив губитак. Сигурна и опробана, животоа\ и борбал\а, и патњал\а искушана рука, којол\ је Он водио државу, остаће наш вемити идеал. Београд у Њел\у губи и Краља и Бођу и незал\енљивог пријатеља. Ретко је оно познавање Београда, његових проблел\а, његових прилика и потреба како се налазило у Њел\у. Он је био схватио сву важност, сав знамај Београда као престонице Југославије, и није Л\у никад недостајало врел\ена да поклони важност Њел\у. Ношен љубављу прелла Београду Он је прихватио, пол\агао све напоре мињене за добро Београда и Београђана. Београд је за Њега био Југославија, ситбол наше државе и нашега народа. Он је хтео и Београд као и Југославију да умини снажнил\ и л\оћнил\, лепилл и задовољнил\. И неисцрпан у иницијативал\а, Он их је нештедиллице пол\агао, кад су оне долазиле и са других страна, сал\о кад је Својол\ дубокол\ проницљивошћу осетио да је то за добро Београда и његових грађана. Пао је Краљ, наш Први Грађанин, наш велики пријатељ и добротвор. Л'\и ћелло ил\ати да вемито жалил\о за Њил\. Нал\а ће остати увек у сећању Његова херојска фигура, л\ушка и одлумна, која је ишла мврстилл корацил\а, и сигурнол\ и срећнол\ рукол\ водила државу и народ из победе у победу. Са машћу заузеће Он оно празно л\есто у великол\ Пантеону наших националних великана. /\\ада пре свих ипак, авај прерано! Л\и ћел\о ил\ати вемито да жалилло за нашилл Првилл Грађанинол\, који је Београд волео и минио све да л\у олакша његов историски пут, његово уздизање, његов напор да корама напоредо са Југославијол\. Али, жалост наша не лложе се исказати ни сузал\а ни ремилла, Л\и слло и сувише слаби и л\али да л\ожел\о довољно ожалити овакву једну крупну историску фигуру каква је била Краљ Ллександар. Л л\и сузал\а и ремил\а нећел\о ни да жалил\о. Краљ је поштовао и ценио једино искрен, предан и несебиман рад. Таквил\ радолл, испуњенилл л\еђусобнил\ поштовањел\ и искренол\ љубављу, лли треба да укажел\о нашу пажњу и наше поштовање прел\а погинулол\ Краљу. Онај који је херојски уллро, погођен зловарнилл л\ецил\а једног зломинца, а мије су последње реми биле: „Чувајте л\и Југославију" тражи од нас да тај ал\анет ил\ал\о увек на уллу. И тај велики ал\анет лли ћел\о најбоље испунити ако се сви окупил\о око престола Његова Сина Краља Петра II и послужил\о сво,л\ љубављу, свилл сал\опрегоревањел\ Краљу и Отаџбини.