Opštinske novine

Стр. 710 врши не само ослобођење и браће преко Дунава, Саве и Драве, него да их и уједини под скиптар: братства, љубави и једнакости, које ће уједињење, најзад, и сам лично својом мученички проливеном крвљу као цементом на вечност залити. Краљ Александар I, и ако није био војсковођа по занату, и створен да осваја, да обара и руши, ипак је Он једини у светској историји био уз великога војсковођу Суворова, да као војсковођа слободног народа кида ланце ропства и потлачености и развија стег слободе и мира. Он је, поред тога, био не само војсковођа југословенскога мира, већ и војсковођа мира на Балкану, војсковођа мира у Европи и, у далекој пврспективи, војсковођа мира целог цивилизованог и културног света. Александар Велики, Ханибал, Цезар и Наполеон, војсковође по занату, као да беху створени, да само освајају, обарају, да пале и руше. Суворов и Краљ Александар I, беху прво хришћани, па онда војсковође и то први по занату, други по позиву сувереног права, али не да руше и обарају, већ да ослобођавају и уједињују, што је разједињено, да подижу и створе нешто, што се не може срушити. Када историја наших ратова 1912/13 и 1914/18 год. среди све догађаје, и када сваки од њих добије своју исцрпну критичку оцену, када се сви ти догађаји, поставе у регистар историских знаменитости, видеће се, како у свакоме од њих има нечега, што је стално, има нечега што је битно, нечега, без чега се није могло. То је основна мисао, то је идеја водиља, која се као црвени конац провлачи од првих момената, када ће грмнути топ и планути пушка у славу символа слободе и ослобођења па до поклича бојне трубе у знак примирја и мира, од када ће настати велики и благородни позив уједињења све браће ослобођене ропства и везане ланцем: братства, љубави и слоге. За овако високе идеале као да је Усуд послао Краља Александра I да раскине ланце вековнога ропства и да упали буктињу мира, из које ће зрачити љубав и слога. Њега је сам Бог учинио војсковођом мира. Овакав се пример војсковође неће наћи у целој светској историји од Христова рођења до данас. Такав војсковођа мира и правде, чији је живот прекратило зрно суманутог злочинца, и заслужује оне величанствене манифестације, какве свет не памти, манифестације, на којима су одали пошту, не само крунисане главе, великодостојници и црквени поглавари, већ и војска војника и сокола, војска сељака и варошана,војска жена и девојака, стараца и деце. Такав војсковођа је велики и највећи у очима свих народа културе и цивилизације, а само не у очима злочиначке банде, која се продала туђину и за сребрну пару издала своју рођену браћу, нешто више покушала да

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ изда слободу свога народа, слободу свога рода и порода И ситнице код војсковође значе нешто, значе много У животу великих људи, а нарочито великих војсковођа, има момената, који на први поглед изгледају да су ситнице, али у очима трезвених људи, пред судом историје, они чине ону грандиозност њихова духа и величину њихове душе, који се не могу лако појмити, нити ма с чим упоредити, али које њих уздижу врло високо. И Суворов, тај војсковођа, тај горостас словенског војника генерала, и Краљ Александар I тај ненадмашни човек и војник Краљ имају доста таквих момената, који сами по себи чине догађај догађајем, момената који, при том, огромно приближују ова два највећа хероја у Словенству. Да их све не ређамо. Да споменемо њих два три. Витез Краљ Александар I, као и Суворов, одгојен од дечаштва у духу војничком, био је васпитан, да подноси све тегобе скопчане са војничким животом, које захтевају безпоштедно вршење војничке службе од стражара до генерала, од каплара до војсковође. Он, и ако Престолонаследник и Краљ, није знао за умор. И он, као и Суворов, и ако није боловао, потио је од грознице рада, и б олести [ радости, кадгод би видео успех од овога грозничавога рада. Он је радио и онда, када су се сви одмарали. Он није знао за нерад, јер од нерада долази највећи и најгори умор. Рад је Он сматрао као прво и највеће достојанство војничко. Његова дела и живот, као и Суворовљева, престављају једну дубоку и широку епизоду непрекиднога и неуморнога рада. И он је, као и Суворов, био прави „професор енергије", као што то згодно каже КатћашЗ, члан Француске Академије моралних и политичких наука у својој студији: 1,'агтее а {гауегз 1ез а§ез сопГегепсез Јаћз еп 1899 1. а Гесо1е зреаа1е гшШа1ге с1е зат1>5уг. Он је радио и само радио. И радио је толико, да, кад је био и претешко болестан, он није имао времена да болује. Војсковође стила једнога« Суворова и Краља Александра и не болују, јер они раде и кад болују. Краљ Александар I, као војсковођа малене Велике Српске армије на Солунском фронту, живео је просто и нешто више: живео је као сваки његов војник. Штаб му је био проста дрвена кућица импровизирана и за стан и за осматрачницу, одакле би гледао распоред и покрете непријатељских и својих трупа. Село Бач, логор на „Јељаку", осматрачница на Флоки на северу испод Кајмакчалана, „Буковик" у близини гробља српских витезова на истоку испод Кајмакчалана, столећима имају да показују поколењима и ходочасницима на Кајмакчалан, где је у земуницама становао и одакле је командовао Велики Војсковођа Витез Краљ Александар I- У њима је